Старинске бугарске зграде и цркве, градови богате културне баштине – све то виђено очима сликара с почетка прошлог века. Национална ликовна галерија приказује лепоте нашег поднебља кроз уметничка дела, истовремено постављајући питање како чувамо најдрагоценије вредности заветоване нам током векова и да ли умемо да их надграђујемо.

Изложба „Пејзажи са старинама” обухвата око 300 платна, на којима видимо како уметници интерпретирају културну баштину Бугарске која одише старином.

Циљ изложбе је да се прикаже жанр „Пејзажи са бугарским старинама”, који се развија од почетка 20. века и до прве половине столећа поприма коначан вид – објашњава куратор Доротеја Соколова. – Жанр је повезан са откривањем, изучавањем и очувањем културне баштине, као и са утемељењем институција нове државе. Осим тога он је оригиналан, бугарски и не опонаша европске обрасце из 17 – 19. века. До сада овај жанр није самостално приказиван...

Сликари су инспирисани култним старинама – црквама, кућама у класичном стилу 19. века, живописним руинама, градовима: Софијом, Пловдивом, Великим Трновом, Охридом, Кавалом, Созополом, Несебром. А међу ауторима слика у уљу, цртежа, акварела, пастела и штампане графике посебно се истичу имена великих стваралаца из прве половине 20. века Петра Морозова, Николе Танева, Цанка Лавренова, Сирака Скитника, Ивана Милева, Јарослава Вешина, Владимира Димитрова – Мајстора и многих других.

Историја жанра је прошла кроз неколико етапа – најранија је повезана са европском традицијом академских сликара прве генерације: Антона Митова, Ивана Мрквичке и Христа Станчева, следи етапа импресиониста и експресиониста – прича Доротеја Соколова. Прво значајно дело које је ставило почетак модерном жанру је „Света Софија” Николе Петрова. Следе платна на којима се могу видети Бојанска црква, Рилски манастир, стари делови бугарских градова. Поред бугарских, сликари приказују и чувене европске споменике. Њихови радови нису документарни приказ реалности, него уметничка дела – индивидуална у стилском погледу.

И док су ликовни уметници упознавали бугарску старину преносећи је на платно, држава је стварала институције везане за изучавање културног наслеђа и његове заштите. Ова активност је на изложби приказана кроз текстове и фотографије. Једна од личности која има највећи допринос очувању културне баштине на бугарском поднебљу је историчар уметности Андреј Протич – директор тадашњег Народног музеја, који је увелико помогао у креирању модерних закона о музејима и старинама. Том истакнутом истраживачу од великог угледа посвећена је читава једна сала у Националној ликовној галерији.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије је уступила Национална ликовна галерија