Витална, ведра и насмејана, таква је Бразилка Каролина Фојерхармел Рибејро коју је у Бугарску довела музика:

Рођена сам у Сао Паулу. Учила сам виолину на нашем универзитету и том приликом упознала једну Бугарку – Евгенију-Марију Попову која је неко време предавала виолину у Бразилу. Јако смо се допале једна другој. Она ме је позвала да студирам код ње на Музичкој академији у Софији и тако сам 2007. г. дошла у Бугарску, каже Каролина.

Касније је уписала докторске студе на Новом бугарском универзитету код проф. Марија Хосена.

На питање о могућностима професионалне реализације музичара у Бугарској каже:

Тешко је једноставно одговорити на ово питање. Лично ја свирам у различитим оркестрима, предајем код куће и у приватним школама. Недавно сам била у Аустралији. То је огромна земља, али мислим да у целој држави има 5-6 професионалних оркестара, што је занемариво мало. Само у Софији има више оркестара, што је стварно добро, али човек не може свирати само у једном месту. За нормалан живот треба доста радити.

Каролина је свирала у скоро свим великим оркестрима у Софији. Стажирала је у Симфонијском оркестру БНР, наступала је са Софијском филхармонијом, од 2012. г. је члан Classic FM оркестра, а од ове године ради у Академском симфонијском оркестру Музичке академије. Док је она дошла из Бразила у Бугарску због музике, из истог разлога у Каролинину земљу је отишло немало Бугара. У највећем оркестру Сао Паола свира четворо њих, а у граду Манаусу на северу земље скоро половина чланова оркестра су из Бугарске.

По чему су Бугари и Бразилци слични?

Ви сте исто као и ми, темпераментни. Срдачни смо и лако ступамо у контакт. У Бразилу, вероватно због вруће климе, људи су опуштенији, док су овде некако напетији.

Слични темперамент помогао јој је да се уклопи у нови амбијент. Страни језици никад јој нису били препрека:

Теже ми је било да навикнем на различитији начин живота овде, објашњава Каролина. У мом родном Сао Паулу има четири пута више становника него у целој Бугарској. Тамо је све огромно, има пуно мега шопинг центара, свуда се чека у дугим редовима. Све је далеко. Била сам се навикла на све то. Када сам дошла у Бугарску, почела сам да пешачим. На почетку није било тржних центара, осећала сам се збуњеном. Сада волим да идем пешке на посао, да идем у куповину у мале пиљарнице и пекаре. Живот је овде мирнији. Рекла бих да је Софија град за људе Зато сам задовoљна својим животом у Бугарској. Знам да многима живот овде није лак, али тако је и у Бразилу, на жалост.

У слободном времену Каролина воли да се бави кулинарством, фантастична је куварица. Успешно је учествовала у кулинарском шоуу „Мастер шеф“. Почела је да се мал те не осећа Бугарком, али држи везу са домовином у коју се често враћа. Њен младић је такође Бразилац, упознала га је овде:

Раније нас је било двадесетак сународника, укључујући и особље амбасаде. У задње време бројимо 50, а можда већ и 70 људи. Неки су музичари, други раде у великим међународним компанијама, у кол центрима. То је посао који не тражи високо образовање, а овде, у Бугарској је добро плаћен. У садашњој финансијској кризи у Бразилу многи траже посао у иностранству. А Софија је супер! Обожавам овај град који нуди понешто за свакога.“