Свако од нас има омиљену бајку коју су му родитељи читали пред спавање. А та бајка је оживљавала и распаљивала нашу машту захваљујући веселим, шареним илустрацијама које играју посебну улогу у књигама за децу. Неколико генерација је одрасло уз илустрације бајки које су нацртали Вадим Лазаркевич, Љубен Зидаров и Стојан Анастасов. Имена илустратора књига често остају у сенци аутора и јунака његових дела, али они свакако имају велику заслугу за формирање смисла за естетске вредности међу младим читаоцима. Добра илустрација и лепа ликовна обрада књиге су прве ствари које привлаче пажњу читаоца.

Тренутно код нас расте и крчи себи пут једна нова, неустрашива и талентована генерација бугарских илустратора. Њихова радна енергија и стваралачки елан не знају за границе. Они се служе разним модерним техникама цртања и стварају савремене и непоновљиве илустрације јунака из класичних књижевних дела. Примере тога да се савремена бугарска илустрација развија и представља кључни фактор за успех сваке новообјављене књиге дали су учесници тематске расправе одржане током недавно завршеног Међународног сајма књига у Софији. На тој расправи је публика имала прилику да сазна колико је прецизан и одговоран посао илустратора, као и то да он често остаје у другом плану.

Појмови илустрација и ликовна обрада књиге се често користе као узајамно заменљиви, али међу њима постоји велика разлика. И мој лични утисак као издавач јесте да у Бугарској има невероватних илустратора, али је број добрих обрађивача веома скроман, каже Манол Пејков из Издавачке куће „Жанет – 45“ и додаје:

Садашњи илустратори су рођени крајем 80. година минулог века. Љубен Зидаров је доајен који већ има 95 година, али после њега фале две генерације у бугарској илустрацији. Дакле, средње генерације илустратора напросто нема како би се млади угледали на њих када је реч о естетским стандардима. До тога је дошло зато што су уметници те генерације кренули у другом правцу. 90. година су се илустратори масовно почели бавити сликарством, израдом монументалних скулптура, графичким дизајном јер су тако могли да зараде више. Они су окренули леђа издаваштву и тиме је веза прекинута. Ово је за нас једна изгубљена генерација. Сад покушавамо да све изградимо испочетка, то је и разлог зашто се окрећемо старим примерима, илустраторима који су радили током 60. и 70. година прошлог века.

Милена Радева је представник најмлађе генерације бугарских илустратора. Она је радила на ликовној обради дечјих књига и уџбеника. Повезала се са ауторима и издавачима из САД, Канаде, Аустралије, Норвешке, Велике Британије, Сингапура и других земаља. Милена за собом има преко 80 илустрованих књига у целом свету, а њен стил и техника рада су већ препознатљиви. Ове године је Милена Радева успешно одбранила докторску тезу на тему: „Бугарска уметничка илустрација од почетка 40. до краја 80. година 20. века.“ Током рада на њој Милена се суочила с недостатком информација и радова посвећених бугарским илустраторима у 20. веку:

Данас млада генерација следи свој пут јер више нема оних оквира, калупа које је имала стара генерација, каже Милена Радева. Идеолошких оквира које су наметнули Савез сликара, издавачке куће, критика, пропаганда и политичка догматика код нас више нема. Данас свако може да ради шта хоће, да потражи издавача по мери, да приреди изложбу, дакле, није потребно да обавезно имаш неке препоруке или везе. Интернет је бесплатан и доступан свима. Само треба да будеш активан, а не да седиш код куће и да се надаш да ће ти неко покуцати на врата. У докторској дисертацији нудим преглед стваралаштва доајена бугарске илустрације. Тако сам дошла до закључка како су се ствари до једног тренутка одвијале узлазном путањом, па су се одједном с врха срозале на дно у периоду после 1990. године. Тако се родила идеја да направим сајт „Бугарска илустрација“ како бих преко њега пратила и стекла увид у радове савремених бугарских илустратора. Тиме ћу допунити информације које недостају. Све што је објављено на сајту се неће наћи у архиву Народне библиотеке или Државном архиву, две институције чији је задатак да чувају писане документе који сведоче о прошлим догађајима. Јер на интернету ја не могу да дођем до информација о изложби која је, на пример, уприличена 1964. године, рекла је Милена Радева.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива