„Род – Породица – Отаџбина” је тема традиционалног луксузног календара Историјског музеја града Пловдива за 2018. годину. Стилско издање представља јединство текста и ликова из прошлости који су се претворили у симболе бугарског града са седам брежуљака. О календару прича директор Музеја Стефан Шивачев:
Овај календар се претворио у добру традицију за становнике Пловдива и за све људе који воле наш град, за оне који су расути по свету и воле историју Пловдива. Прошле године смо приказали за наш град важна места - тргове, улице, стамбена насеља града, а ове године тема је „Род - Породица - Отаџбина”. Календар је посвећен фамилијама које долазе у Пловдив прве деценије 19. века са подручја Средње горе, Старе планине, Родопа, Македоније. Овде су оне нашле одличне услове за остварење. Постају богате и афирмишу се као истакнути трговци и занатлије. Управо су ове фамилије почеле борбу за афирмисање у овом крају бугарског духа и свега што је бугарско. У 19. веку Пловдив је оријенталски град са преовлађујућим муслиманским становништвом, припадници православне вере су били гркомани. Ове фамилије су се залагале за бугарску ствар и још 1849. године предложиле су бугарско име града – Пловдив. Дотада име му је било турско - Филибе или грчко - Филипопол. Касније су опет оне финансирале изградњу православних храмова којима се и данас наш град поноси. Основали су епархијску школу у којој се припремају наставници за све школе у Бугарској. Издато је преко 1.000 уџбеника и помагала. По мом мишљењу, у овом календару смо успели да остваримо јединство историјске фотографије и драгоцених информација о свим тим великим Бугарима.
Када су се доселили у град представници тих фамилија су имали углавном завршену манастирску школу, али су потом њихова деца стекла европско образовање. Многи од њих су стали на чело привредног и политичког живота слободне Бугарске. Неки су постали истакнути политичари, председници општина, лекари, инжењери и архитекте. Ево неколико конкретних примера.
Др Константин Стоилов је први Бугарин доктор права – дипломирао је у Немачкој, био је на специјализацији у Француској, а два пута био је председник бугарске владе – 1887. и 1894-1899 године. Иван Евстатијев Гешов је завршио трговачке науке у Манчестеру, такође је био на челу бугарске владе, а био је и министар /1911-1913/. Иван Стефанов Гешов је такође образовање стекао у Манчестеру, био је један од најуспешнијих градоначелника Пловдива, а затим и дипломата. Друга и трећа генерација ових пловдивских фамилија су део оних људи које ми с правом називамо неимарима савремене Бугарске.
Празнични календар дочарава дух Пловдива из прошлости и његов шарм очуван и у нашим данима. Прича о родољубима који су се враћали овде да би примењивали знања стечена у иностранству.
Превод: Албена Џерманова
Пре осам хиљада година, на подручју данашњег бугарског села Долнослав, процветала је једна од најзагонетнијих култура на Балкану. У близини Асеновграда , где се сусрећу равница и планина , археолози су открили остатке праисторијских насеља која..
Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..
После Белих поклада, данас, 3. марта, почео је Велики или Васкршњи пост. Он је најдужи и најстрожи пост, а увек почиње 7 недеља пре Ускрса. За време његовог трајања православни верници се уздржавају од мрсне хране, односно хране животињског..