Лијана Апостолова је уписала медицину са јединим циљем да испитује људски мозак. И док је студирала на Медицинском универзитету у Софији, прошла је кроз поступак признавања сваког положеног испита како би на крају и диплома јој била призната у САД. После дипломирања 1998. г. Апостолова је отишла у САД, где је данас професор неурологије, радиологије и генетике на Медицинском факултету Индијана Универзитета. Др Лијана Апостолова изабрана је да руководи првим обимним пројектом о раном постављању дијагнозе Алцхајмерове болести у САД, вредним 45 млн долара.

Истраживачки програм обухватиће 17 институција и 14 клиничких центара, а уз њихову помоћ ћемо истражити тај ретки облик Алцхајмерове болести који погађа средовечну генерацију – каже др Лијана Апостолова. Ретко кад се дешава да пацијент има 40 или 50 година, када још увек ради и одгаја децу, али на жалост, и то се догађа, а у тим годинама болесници развијају агресивнији облик Алцхајмерове болести.

Пет одсто свих пацијената добијају дијагнозу Алцхајмерове болести када су у ранијем узрасту, али нико до сада није испитао узроке те чињенице. Ти пацијенти, међутим, умногоме су у стању помоћи да се пронађе лек за ову болест која остаје непознаница – они су погодни за обављање клиничких испитивања зато што не пате од других обољења која би утицала на функције мозга.

Мислим да ћемо лек за Алцхајмерову болест успети да нађемо, али ће нам требати још неко време – каже др Апостолова. Тренутно имамо на располагању охрабрујући лек, али ће коначни резултати бити готови за око три године. Пре тога смо испробали вакцину код пацијената у поодмаклој фази деменције – она елиминише протеин који је узрочник болести, али изазива нуспојаве. Ипак то нам може помоћи да утврдимо код којих је људи већи ризик од појављивања болести, па ће вакцина допринети да се тај протеин уклони из мозга.

Победом над смртоносним хроничним обољењима животни век људи се продужава, а тиме расте и број пацијената оболелих од Алцхајмерове болести. У Бугарској постоји озбиљан проблем – великом делу тих људи није постављена дијагноза, док многи лекари не хају за то, сматра  др Лијана Апостолова, која је у октобру 2017. учествовала у раду међународног конгреса у Варни посвећеном тој болести.

Лекари избегавају да постављају дијагнозу Алцхајмерове болести јер мисле да од тога неће бити никакве користи, јер није пронађен  лек за ово обољење – каже др Апостолова. Смисао постављања дијагнозе у ранијој фази, када је пацијент у стању да буде релативно самосталан и када се јављају само поремећаји памћења, јесте у томе да се породица припреми шта може очекивати у наредним годинама како би избегла да решења доноси у задњем тренутку. Поред тога лекови се преписују након подношења хрпе докумената које лекарска комисија разматра сваког месеца. Пацијенти оболели од Алцхајмерове болести нису у стању да попуњавају све те формуларе, јер стално губе памћење. Осим тога не постоји ни систем подршке родбини која брине о пацијентима са Алцхајмеровом болести. Зато и мислим да можда влада Бугарске треба да разради план о борби против те болести каква је пракса у САД и развијенијим европским државама.