Светиња бугарског духа – црква Светог Стефана у Истанбулу, са којом повезујемо борбу за црквену независност која је почела још 30. и 40. година XIX века, једина је у свету православна гвоздена црква. Висока је 15 м, а заједно са звоником достиже 40 м. Православни бугарски храм укупне површине 500 кв. м је тробродна базилика у облику крста, с лепим орнаментима, изграђена од гвоздених елемената. Олтар је окренут према заливу Златни рог, а изнад припрате уздиже се леп звоник.

Гвоздена црква је подигнута крајем XIX века, када је бугарска колонија у Цариграду бројала 50.000 људи. Године 1849. Бугарин – кнез Стефан Богориди, утицајни османски државник, је за верске потребе Бугара поклонио велико двориште са грађевинама у њему (једном од дрвета, а две од камена), које се налазило у цариградском насељу Фанар – на самој обали Златног рога, у близини Цариградске патријаршије.

17. октобра 1849. године издат је султански ферман којим се дозвољава да Бугари имају свој храм. Тада је доњи спрат дрвене куће коју је поклонио Стефан Богориди претворен у привремени параклис. Касније су га претворили у храм посвећен првомученику архиђакону Стефану, као знак захвалности Стефану Богоридију. У то време храм је био познат као „Дрвена црква”.

Године 1850. камене грађевине у дворишту цркве су порушене и подигнута је троспратна зграда позната као „Метох”, која се касније претворила у седиште Бугарске егзархије основане 27. фебруара 1870. године. Егзархија је функционисала у Истанбулу и после Ослобођења Бугарске – све до Балканског рата од 1912. године.

25. јуна 1890. године султанским ферманом се Бугарској егзархији дозвољава да на месту Дрвене цркве подигне нов храм. Камен темељац изградње положио је егзарх Јосиф I 27. априла 1892. године. Пошто је терен нестабилан, османски архитекта Ховсеп Азнавур предлаже да конструкција цркве буде од монтажних гвоздених плоча односно без бетонских темеља. Гвоздени елементи тежине 500 тона су израђени у Бечу, а до Цариграда су превезени бродом Дунавом преко Црног мора. Костур  цркве је од челика, а „зидови“ су од лима. Склапање цркве је завршено 14. јула 1896. године. Споља гледано, црква представља архитектонску комбинацију елемената необарока, неоготике и византијског стила. Интеријер је такође израђен у Бечу а његов стил сматра се првим примером  „сецесије” у Истанбулу. Иконе су дело руског сликара, а шест звона је такође ливено у Русији.

Чин свечаног освећења нове цркве Светог Стефана служио је егзарх Јосиф I на Рођење Пресвете Богородице - 8. септембра 1898. године.  Данас „Свети Стефан“ је једна од мало опсталих гвоздених цркава у свету. У њеном дворишту су сахрањени бугарски црквени посленици Иларион Макариополски, Авксентиј Велешки,  Мелетиј Велешки и Пајсије Пловдивски.

Црква Св. Стефана, која 2018. обележава 120 година постојања, сматра се  највреднијим бугарским историјским и културним наслеђем у Турској и уопште ван предела наше земље. 7. јануара 2018. године ће се одржати свечано отварање и поновно освећење комплетно реновираног православног храма а саслуживаће васељенски патријарх Вартоломеј и бугарски патријарх и софијски митрополит Неофит.  

Саставила: Дарина Григорова

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: БТА, БГНЕС и Фондација „Бугарски православни храм Св. Стефана у  Цариграду”​