Средином новембра прошле године је Бугарска социјалистичка партија (БСП) саопштила да ће учествовати у парламентарним дебатама само ако су оне о оставци тадашњег председника Народног собрања Димитра Главчева, буџету за 2018. годину и изгласавању неповерења влади. Главчев више није на челу бугарског парламента, буџет је већ усвојен, тако да је на реду захтев за изгласавање неповерења влади – прво откад је трећа влада Борисова преузела власт.

У бугарској политичкој пракси до сад није забележен случај изгласавања неповерења влади и овај маневар код нас више служи за постизање већег јавног одјека када је реч о критикама и примедбама упућеним на рад владе него за смену исте. Вероватно ни овај захтев за изгласавање неповерења не чини изузетак. То што га разликује од претходних јесте да се он подноси на почетку првог бугарског ротирајућег председавања Саветом ЕУ. Социјалисти тврде да што се председавања тиче, увек ће имати конструктиван однос, али то не значи да ће ћутати.

Захтев за изгласавање неповерења влади који је БСП поднео биће углавном због незадовољавајућих резултата постигнутих у борби против корупције. С тим у вези су последњих неколико дана социјалисти објавили податке за које тврде да су доказ о умешаности политичара из редова владајуће странке у злоупотребу јавних набавки и њиховој повезаности с другим забрињавајућим тврдњама које владајућа гарнитура засада пориче.

Првобитна намера је била да захтев за изгласавање неповерења влади поднесу Бугарска социјалистичка партија и Покрет за права и слободе, али су две формације одустале од тога због великих разлика у оценама које су оне дале за тренутну политичку ситуацију у земљи. БСП је мишљења да управљању партије ГЕРБ земљом има алтернативе, али је крајем прошле године Покрет за права и слободе изјавио да нема те политичке формације која би могла да буде алтернатива актуелној власти а ванредни избори би дестабилизовали земљу. Али то никако не значи да ће социјалисти бити усамљени у свом захтеву јер их је у томе Покрет за права и слободе ипак подржао, али износећи „своје аргументе.“ Какви су они, предстоји да видимо.

БСП је све те мере против треће владе Борисова предузела у тренутку када је и сама потресана унутрашњим превирањима изазваним односом према тзв. Истанбулској конвенцији против насиља над женама. Донедавно су социјалисти подржавали намере за ратификацију документа, али због оштрих спорова који се воде у јавности, социјалисти су одступили од овог става и тиме су се супротставили Партији европских социјалиста и њеном лидеру Сергеју Станишеву који је претходно предводио БСП. На Конгресу БСП у октобру 2017. године је Станишев номинован за нови мандат на челу партије европских социјалиста, али судећи по опозицији унутар партије шансе да добије нови мандат нагло су опале након неочекиване промене односа према Истанбулској конвенцији. Ову промену је једнострано наметнула лидер БСП Корнелија Нинова. С тим у вези, према некима, прави циљ захтева за изгласавање неповерења влади јесте да ће кроз дебату против партије ГЕРБ садашње руководство БСП покушати да учврсти своју нестабилну позицију.

Као што обично бива и овог пута је вероватноћа да влади буде изгласано неповерење ништавна. Реални однос снага у парламенту показује да чисто аритметички не постоји могућност за постизање потребне већине како би пала влада.

Социолошко истраживање Центра за анализе и маркетинг спроведено средином децембра прошле године показује да у случају евентуалних избора, у тренутној политичкој конјунктури, партија „Воља“ ће остати испод цензуса за улазак у парламент. У парламент не би ушли и тзв. „реформатори“ из десног спектра. Тако ће парламентарне формације остати четири – ГЕРБ, БСП, ППС и Уједињени патриоти. Партија ГЕРБ која ужива подршку 25,9% бирача и даље ће бити најјача у земљи, на другом месту би била БСП – са 22,4% подршке. ППС би заузео треће место са 5,1% подршке, док би се Уједињени патриоти – са 4,4%, нашли на четвртој позицији.