Ове године 21. јануар, дан који се у Бугарској од 1951. г. обележава као професионални празник гинеколога и акушера, повод је погледамо на стање медицинских услуга у тој области и посебно у условима дубоке демографске кризе. Иза нас остала је година у којој је рођен најмањи број беба од четири деценије наовамо. Бабице које помажу приликом порођаја жена, одувек су увелико поштоване. Њихова професија посебно је цењена и у нашим данима.

На дискусионом форуму у Софији поводом 21. јануара, дана када у Бугарској одајемо признање гинеколозима и акушерима, акушерке из целе земље су подржале декларацију о промени уредбе из 2006. г. која не допушта самостално обављање посла акушерки. Оне инсистирају на регулисању делатности пренаталне и постнаталне неге за акушерке и гинеколошко-акушерске патронске сестре, усвајању стандарда занимања акушерки, усаглашеног са европским законодавством, могућности самосталне делатности и почетној заради од три минималне месечне плате. Тај захтев подржали су и многи лекари.

„У уредби треба додати само да акушерка има право да самостално води нормални порођај“ – каже проф. др Атанас Штерев, један од познатијих гинеколога у Бугарској и наводи кораке како то учинити:

Прва и најважнија ствар је регулисати самосталну делатност акушерки. Као друго треба континуирано одржавати високи ниво обуке како би са универзитета долазио добар кадар. Садашња уредба омогућује акушеркама да емотивно и информативно помажу будућим породиљама, али ни у ком случају не допушта да оне самостално воде нормални порођај. Тамо се изричито помиње да порођај води лекар. Иначе ми у Бугарској располажемо са довољним бројем акушерки. И сада често акушерке самостално раде у женским консултацијама. Нико не мисли да ће акушерке почети да отварају ординације или дијагностификују обољења. Али оне најбоље знају које прегледе треба извршити свака трудница.

,,Ми, гинеколошко-акушерске сестре и акушерке одавно смо спремне за промене у нашем раду“ – каже Милка Василева, председница Асоцијације професионалаца у области здравствене неге у Бугарској.

Проблеми акушерки и медицинских сестара у целини, стварно су озбиљни. Чинимо све да бисмо одбранили углед наше професије. Неретко имамо састанке са министром здравља или члановима Одбора за здравство, али без обзира на то нико није повео бригу о нама. Спремни су да чују наше мишљење, да покажу разумевање за проблеме, али ништа конкретно не предузимају.

„Слажем се са вашим ставовима и зато сам учествовао у дискусионом форуму“ – рекао је др Лачезар Иванов, потпредседник Одбора за здравство у бугарском парламенту.

Ми, политичари, остајемо дужни вама, акушеркама, а и свим Бугарима. Нисмо успели да испунимо обећања, нити да остваримо велике наде које се полажу у реформе здравства. Учествовао сам у раду на Закону о здравственим установама који је предвиђао да се успоставе амбулаторије у којима ће медицинске услуге пружати акушерке или медицинске сестре. Касније тај члан Закона је искључен. Тек 2015. г. допуштено је да лекарски помоћници, медицинске сестре и акушерке самостално пружају негу пацијентима. Питање је зашто тај закон није прорадио? Један од разлога је што није финансијски обезбеђен. Финансијски органи који плаћају за пружене здравствене услуге су Национална каса здравственог осигурања и Министарство здравља. У плановима тих органа нигде није предвиђено плаћање услуга лицима која самостално обављају рад на пословима акушерки.

На професионалном форуму у Софији акушерке су најавиле намеру да одрже протест у мају, ако се дотле не размотре њихови предлози за измене уредбе која регулише послове акушерки.