Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Шта значи подршка најјачих у ЕУ бугарском председавању

БНР Новини
Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Упркос компликованој унутарполитичкој ситуацији у Немачкој, због формирања нове владајуће коалиције, у суботу је немачка канцеларка Ангела Меркел обавила радну посету Бугарској како би се из прве руке информисала о намерама бугарског председавања Саветом ЕУ. У недељу су немачки социјалдемократи одлучили да подрже покретање преговора о широј владајућој коалицији и ако је неко до јуче страховао да ће подршка коју је Меркелова исказала бугарском председавању бити осујећена неповољним расплетом у Немачкој, од данас више нема разлога за то.

Подршку бугарском председавању изразила је и француски министар за европске послове Натали Лоазо која је у петак посетила Софију. Док су се у Паризу водили разговори између немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона, у Софији је министар Лоазо навела да приоритети бугарског председавања, чији је главни задатак изградња безбедније, стабилније и солидарније ЕУ, надопуњују предлог Француске за суверену, јединствену и демократску Европу.

Шта, у ствари, би могла да значи подршка коју су две велике силе ЕУ исказале бугарском председавању?

Медијска открића о корупцији на високим нивоима власти последњих недеља, сиромаштво, кршење утврђених еколошких норми и слично изгледа да нису покварили мишљење високих гостију из Француске и Немачке о актуелној влади у Софији. Гости из Немачке и Француске су јасно подржали основне приоритете бугарског председавања – такве какви су различитим поводима и на различитим нивоима резимирани још у децембру прошле године. Према томе, председавање ће радити углавном за отварање више радних места, раст и конкурентност, за једну ЕУ која ће бранити права свих својих грађана, за енергетску унију са политиком у области климе, за унију слободе, безбедности и правосуђа.

Али Меркелова није поздравила само главне приоритете, већ и иницијативу премијера Борисова о састанку ЕК са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом у жељи да се нормализују односи између ЕУ и највећег суседа Бугарске. Изразивши захвалност на напорима које Бугарска улаже за заштиту спољних граница ЕУ, Меркел је подсетила да бугарско председавање би могло да рачуна на подршку Немачке и у случајевима када је потребна тврђа политика према миграцији. За такву политику премијер Борисов одавно пледира, али није увек наилазио на довољно разумевања и подршке. Немачка је подржала и намере Бугарске да током свог председавања убрза процес европских интеграција земаља Западног Балкана. Намере ЕУ да финансира изградњу ауто-путева, железничких пруга и лука на Балкану Борисов је оценио као драгоцен допринос повезаности, развоју туризма и промету робе и терета у региону.

Став Париза да његови предлози утичу на приоритете бугарског председавања, вероватно подразумева подршку сваком напору Бугарске да европском пројекту да нову динамику током свог шестомесечног председавања. Ставови две земље се подударају када је реч о реформама тржишта рада, политици европске одбране и војне индустрије, као и реформи европске политике азила. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Пропао и осми покушај избора председника бугарског парламента

И данашњи, осми покушај посланика у Народном собрању да изаберу председника парламента завршио је неуспехом. На почетку дана појавио се трачак наде да ће народни представници коначно постићи консензус, али она се убрзо угасила. Пре седнице, ГЕРБ..

објављено 29.11.24. 14.48

Постоје шансе да се Гордијев чвор у парламенту развеже (ОБНОВЉЕНА)

Пре наставка конститутивне седнице парламента данас је лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов рекао да ће он и његова партија „покушати да распетљају чвор”. Коалиција ГЕРБ-СДС је повукла номинацију Раје Назарјан за председника парламента. У осмом..

ажурирано 29.11.24. 13.01
Калин Ђорђеску

Хроника балканских догађаја

Проруски кандидат води на председничким изборима у Румунији У првом кругу председничких избора у Румунији, на којима је излазност била већа од 52%, изненадила је победа независног кандидата Калина Ђорђескуа са 22,94% подршке, што није било..

објављено 29.11.24. 11.24