Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Конушенска група издала нов албум

Свадбарска музика која баца у занос

Фотографија: лична архива

„Поздрав од Конушенаца“ – тако су чувени музичари насловили своју нову колекцију снимака која је већ доживела велики успех међу бројним поштоваоцима групе. „Конушенска група” је најпознатији и најстарији међу тако званим свадбарским оркестрима којих је највише у Тракијском фолклорном подручју. Њихови чланови имају запажену технику свирања и певања, импровизаторски таленат и савремени поглед на традиционалну бугарску свадбу. Та специфична музика тражи да оркестранти буду у добром здрављу – због често пута дугог свирања (понекад и по 8 – 10 часова), као и због сталног обнављања репертоара.

„Конушенска група” има 55-годишњу историју. Њен оснивач и вођа је кларинетиста Никола Илијев из села Конуш у Пловдивском крају. Илијев је академски музичар, али је решио да се посвети фолклору. Ученик је светски познатог кларинетисте – проф. Петка Радева чијиje стил извођења био пример за угледање у каријери Николе Илијева. Са тек 19 година 1963. г. он је окупио најбоље инструменталисте подручја где је живео и утемељио свој први састав. Није могуће избројати свадбе, саборе и фестивале на којима су они свирали.

Са нашим хармоникашем Благојем Манчевим заједно смо више од 40 година  каже Никола Илијев. – Члан нашег оркестра је и Костадин Ненчев – један од најбољих саксофониста у Тракији. Драгомир Велев е ћеманџија, на клавијатурама је Свилен Иванов, бубњар – Ангел Жељасков.. Тања Досева је наша солисткиња више од 25 година, а друга певачица са којом наступамо је Елена Чаушева. Узајамно поштовање и колегијална атмосфера леже у основи наших успеха. Пре но што снимим нове композиције идеје о њима су ме дуго „прогањале“. Започео сам да их записујем и изабрао оно најбоље између њих. Једном младићу из нашег села који нас спонзорише, допао се пројекат, па смо почели да активно радимо на њему. Снимање смо остварили у студију у Пловдиву. Нама је битно да младима оставимо музику која им може послужити као основу за даљи развој. Исто као што нам је проф. Петко Радев показао како треба свирати. Многе колеге које нису могле свирати по нотама, угледали су се на њега и на његов незаборавни стил који је он преузео од старијих музичара. И ја сам учинио исто. Желео бих да се то настави и тако очува исконски дух бугарског музицирања. Сећам се како смо на једној великој свадби у селу Маноле Иво Папазов и ја покушали да пребројимо аутомобиле људи који су стигли из различитих крајева да нас слушају. Било их је преко 180. Било је стварно незаборавно.

Превод: Ана Андрејева




 




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20