Припремљеност Бугарске да уђе у Шенгенску зону,мањак квалификоване радне снаге као и тежња владе да Бугарска постане члан еврозоне били су међу темама размотреним на ХІІ годишњем састанку владе и привреде, одржаном у Софији.Он је протекао под насловом „Велика питања 2018. године“, а био је прилика да инвеститори идентификују своје циљеве, наброје домете и изразе нека своја страховања у присуству представника извршне власти. Сасвим очекивано је питање о томе када и зашто би требало да наша земља постане део еврозоне, изазвало велико интересовање. У одговор на питање о одбацивању ранијег захтева Бугарске (поднетог у првом мандату владе Борисова) да постане члан те зоне, због сумњи за корупцију, министар финансија Владислав Горанов је изјавио:

Оно што занима Европску централну банку су неке сасвим друге ствари. Корупција је проблем сваког друштва. Ако погледате најновије социолошке податке, видећете да Бугарска далеко није међу земљама са највећом корупцијом.

Што се Шенгена тиче, премијер Борисов је био категоричан да је Бугарска испунила све услове за чланство:

Нама, као држави је довољно то што су све европске институције изјавиле да је Бугарска припремљена за приступање Шенгену. Постоји једна држава која због властите заштите не жели да одобри наш улазак у Шенген – зато што ако и ми постанемо шенгенска држава и ако сутра пропадне споразум са Турском, па на Бугарску навали 500. 000 миграната – они ће преплавити нашу земљу, али ништа их неће заустављати на њиховом даљем путу ка, рецимо, Холандији – у томе је страх.

Премијер је указао на добру сарадњу министара образовања, социјалне политике и унутрашњих послова као на успех – захваљујући томе више од 17.000 деце која нису похађала школу, већ су се вратила у учионице. 

Други проблем који изазива забринутост предузетника је мањак квалификованог кадра у Бугарској.Према изнетим подацима, измакла корист због емиграције радника износи преко 4 милијарде лева (око 2 милијарде евра) годишње, а то је приближно 4% БДП. И док 700.000 Бугара ради у државама ЕУ, 38 одсто компанија које послују у Бугарској не могу да нађу потребне раднике. Вицепремијер Томислав Дончев сматра да ће увођење електронске управе смањити за 1/3 запослене у државној администрацији, па ће омогућити једном делу њих да се преусмери према реалној привреди. Дончев сматра да постоје три могућа решења за превазилажење проблема са недостатком кадра у земљи.Као прво – вратити незапослене на посао, што је тешко оствариво јер неки од њих немају радне навике или су их изгубили због дуготрајне незапослености (више од 2 године). Друга могућност је ангажовати раднике из иностранства, то је решење које је већ доказало своју ефикасност у сфери услуга.Такав сценарио помогао би многим Бугарима из држава чланица ЕУ и из дијаспоре у Молдавији, Украјини или Србији да нађу посао у домовини. Трећа опција, по речима вицепремијера је да држава створи услове повратницима из иностранства, нашим сународницима који су се школовали или радили у иностранству да се запосле у нас – не само у главном граду. У ту сврху ће бити потребне конкурентне понуде и обезбеђење смештаја за повратника и његову породицу, уколико не поседује властит стан или кућу у месту запослења:

Ако локална управа располаже већим стамбеним фондом, то би евентуално повећало мотивацију кандидата за посао да се врати у Бугарску. Технички то можда и звучи примитивно, али сам убеђен да је лакше прихватити посао у другом насељеном месту, ако ти неко понуди стан.У принципу тешко је определити се за место рада и живљења. Одлука о томе не доноси се једино на основу плате, него зависи од сијасет других ствари какви супостојање дечјих вртића, школа, путева, ниво криминалитета, стање ваздуха и низ других – закључио је вицепремијер Дончев.