Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Изложба „отвара врата“ Свете горе

БНР Новини

Изложба „Пред прагом Свете горе“ прва је у низу активности које ће се организовати поводом обележавања 130 година од оснивања Софијског универзитета „Свети Климент Охридски.“ Аутор изложених фотографија је Димитрис Лузикиотис из Грчке који је својим објективом ухватио детаље материјалног простора лишеног људског присуства а у чијем су фокусу једино отворена или затворена врата и прозори. 

Као што су очи огледало душе, тако су прозори и врата огледало душе зграда. На Светој гори, иза прагова и прозора, живот се одвија далеко од очију и људске сујете, али упркос томе има шта да се види када су уметност и украс у питању. 

Светогорски монаси израђују прозоре и врата већих димензија, а потом их украшавају сложеним орнаментима и дуборезом, објашњава фотограф. Ово је, у ствари, подстицање култивисања душе како бисмо постали бољи људи, бољи грађани и да се међусобно разумемо.

Димитрис Лузикиотис је рођен на Халкидикију, у селу Стратоники с погледом на Свету гору. Кад је имао 12 година учествовао је у наградној игри једног часописа и освојио фотоапарат, тако је почео да се бави фотографијом. Након тога је уписао фотографију и по завршетку студија је почео радити у области графичког дизајна и рекламе. Али му је некомерцијална уметничка фотографија била и остала најомиљенија. Међу темама које најчешће разрађује нашли су се нестинарство, печење ракије у породичним дестилеријама и други несвакидашњи догађаји који га инспиришу да својим фотографијама прича приче. 

Иницијатор пројекта „Пред прагом Свете горе“ је проф. Аксинија Џурова, бивши директор Центра за словенско-византијске студије „Проф. Иван Дујчев“ Софијског универзитета. Као историчар уметности је проф. Џурова одушевљена архитектонским стиловима које су светогорски грађевинари користили. На Светој гори се могу видети стилови необарока, неоренесансе, неокласике, поствизантијског периода, а међу мајсторима постоји одређени континуитет. Фотографије које су приказане на изложби на Софијском универзитету углавном су из Кареје, тзв. престонице Свете горе у којој се налазе врховна самоуправа и суд, као и конаци свих манастира. У Кареји, као у једном малом парламенту, два пута недељно заседају представници свих 20 манастира на Светој гори. Занимљиво је поменути да много представница лепшег пола показује интересовање за ову изложбу фотографија пошто је она одлична прилика да завире у забрањени за њих свет манастира Зограф и Хиландар, Велике Лавре Светог Атанасија Атонског.

Димитрис Лузикиотис (десно), проф. Аксинија Џурова и Николаос Мердзимекис
Руски историчар Пјотр Севастијанов је поред огромне збирке ручно израђених копија и цртежа извршио и прва фотографска снимања хиландарских рукописа и аката обављајући тај посао у 19. веку, у организацији Руске императорске академије, каже археолог Николаос Мердзимекис из Министарства културе Грчке. Тада су отворене и прве фотографске лабораторије у склопу манастира које људима, који нису у прилици да посете Свету гору, пружају могућност да се дотакну живота на овом месту. На фотографијама Димитриса Лузикиотиса су овековечени прецизан рад каменорезаца, љубав и страст дуборезаца и ковача. Неке од зграда, нажалост, више не постоје, али захваљујући фотографијама Димитриса Лузикиотиса оне неће пасти у заборав.

Изложбу фотографија „Пред прагом Свете горе“ посетиоци могу да виде до 23. фебруара 2018. године.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: www.uni-sofia.bg


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20