Неолитска насеља у Старој Загори јединствени су праисторијски споменик од светског значаја. Она су на листи 100 националних туристичких објеката. У музеју, подигнутом на археолошком локалитету, одржавају се стална температура и влажност у циљу заштите објекта.

Овај насеобински локалитет обитаван је од раног неолита – 7-6. миленијума пре Христа до раног бронзаног доба – 3. миленијума пре Христа. 1968. г. приликом извођења грађевинских радова тамо су откривени земљани судови и други предмети. Каснија истраживања су разоткрила двоспратницу за коју се сматра да је „најбоље очувана кућа у Европи из те епохе“, објашњава асистента Петар Калчев – директор Регионалног музеја у Старој Загори.

Човек осећа узбуђење када стане испред остатака ове насеобе у којој су људи живели пре 8.000 година. Куће су подигнуте на храстовим деблима пободеним на растојању од 25-30 сантиметара. Помоћу прућа је оформљена дрвена конструкција која је с обе стране премазана иловачом, помешаном са сламом. Кров је био са двоструким истуреним заклоном, направљен од греда и дрвених клинова, покривен сламом и крупном раженом плевом. Кућа је стабилна, на два спрата, висине око 7 метара. Пречник дебла понекад достиже 18-20 см.

Овде се налази и најбоље очувана пећ из те епохе у Европи. Она је куполна, одозго је поравнана како би се на њој могло сушити зрно самлевено помоћу камених млинова, који се такође могу видети овде. Пронађено је 11 просторија за складиштење залиха зрна породице која је обитавала кућу. У близини пећи где је било и најтоплије, налази се место за спавање које је било мало подигнуто  изнад нивоа земље. На првом спрату је још једна просторија са пећи у њој, каменим млиновима, каменим брусом, каменим аванима за ситњење зрна, мноштвом керамичких судова, великом хрпом керамичких обредних модела пшеничних зрна, олтарима, на којима су извођени ритуали плодности. Све говори о томе да су овде живели интелигентни и рационални људи, који су имали доста знања. Помоћу релативно примитивних алатки успели су да изграде солидан и комфоран дом.

О занимањима становништва тог подручја г. Калчев каже:

Људи који су у доба неолита живели на овим просторима бавили су се углавном ратарством и сточарством. Истраживања показују да око 70 % пронађених костију припада домаћим животињама. У кући су откривена и угљенисана пшенична зрна. Утврђено је да је величина пшеничних зрна отпре  8.000 година слична оној пшенице гајене у Европи у XIX веку. Можемо само замислити о каквом се нивоу селекције радило. Када су открили први метал - бакар, овдашњи људи су се почели бавити рударством и израдом производа од бакра. Поред каменорезања, столарство је такође било проширени занат, јер је било везано за изградњу кућа.

У приземном спрату музеја може се погледати експозиција „Праисторијска уметност на подручју Старе Загоре“ која приказује изванредне налазе, откривене приликом археолошких ископавања хумки у том региону. О артефактима који побуђују највеће интересовање, г. Калчев каже:

Српови од јеленских рогова су изум древних обитавалаца нашег поднебља. На Блиском истоку српови су прављени од дрвета, па су према томе били и тежи. Овдашњи људи су спуштали јеленски рог у врућу воду и тако га лакше савијали. У специјално направљеном жлебу ређали су смолом слепљене секаче од камена. Помоћу три замаха таквог српа било је могуће пожњети једну руковет.

За једну зделу се претпоставља да је била древни календар, јер је на њој исписано 365 тамних и светлих квадратића, који подсећају на смену дана и ноћи. Занимљиво је ритуално посуђе у облику љиљана на чијем је дну исписан соларни знак. Има сервиза за свакодневну употребу, посуда украшена крилатим божанствима, јеленима, биковима.

Неки експонати су везани за одређене ритуале посвећене сетви, жетви, заштити њива од природних несрећа. Присутна је богата антропоморфна и изоморфна пластика.

Посебно бих указао на једну од најранијих фигурина од мермера, откривених у Европи – то је женско тело са наглашеним куковима и задњицом. Од животињског ребра пак је направљена женска фигура са накитом од бакра, појасом и штитницима за колена.

Антропоморфни суд са главом и телом животиње је претеча египатске сфинге. Овде је и најстарија наруквица од злата, откривена на нашем поднебљу у кући из доба раног халколита – из почетка петог миленијума пре Христа. То је дечја наруквица од самородног злата. Експозиција показује невероватну културу, естетски укус и мајсторство људи који су израдили све те предивне предмете.

Превод: Ана Андрејева

Фотографиjе: museum.starazagora.net