Премијери Грчке и Македоније Алексис Ципрас и Зоран Заев су након трочасовног разговора на маргинама Светског економског форума у Давосу рекли да је сада прави тренутак за решавање спора око имена Републике Македоније. Посредник Уједињених нација у преговорима Грчке и Македоније у спору око назива Македоније Метју Нимиц је посетио Атину и Скопље како би разговарао са представницима политичке елите две земље. Све је то створило утисак да је реч о новој динамици у преговорима.

Процес се динамизирао и моје лично убеђење је да је сада, када су створене претпоставке за излазак из ћорсокака, прави тренутак да се реши 25-годишњи спор око имена Македоније, рекао је дугогодишњи дописник БНР у Скопљу Мартин Минков. Посебно када се узме у обзир да је за многе, укључујући у ЕУ и НАТО, спор тешко разумљив. Али дође време када свима постане јасно да се овако не може даље. Из ове тачке гледишта можемо рећи да има места оптимизму, али не треба стварати еуфорију.

За Радио Бугарску је Мартин Минков као оптимистичан оценио и временски оквир који је одредио Метју Нимиц.

Надовезао бих се на оно што је Нимиц у Скопљу рекао и поменуо један занимљив за мене интервју који је дао шеф грчке дипломатије Никос Коцијас за Ројтерс, а у којем се он категорично ангажовао да ће се спор решити до јуна ове године. И на питање шта би се десило уколико не дође до решења, одговор му је био: „Биће решења!“ Вероватно у обе владе – и у Атини, и у Скопљу, постоји воља да се иде на компромисно и обострано прихватљиво решење за ново званично име које ће заменити скраћеницу БЈРМ. Али тиме овај процес неће бити готов. Сад следи тежи део – регулисање односа, како ће се регулисати употреба новог имена,хоће ли то довести до измене Устава Републике Македоније, да ли ће се одбацити било какав иредентизам. Јер је за Грчку питање иредентизма најважнији проблем који треба да се реши – а наиме, да ли ће македонске власти одустати од политике иредентизма, коју према Атини, Скопље води – посебно за време претходне владе Груевског и ВМРО-ДПМНЕ. Македонија је, са своје стране, ставила до знања да неће пристати на преговоре о македонском идентитету.

Међународни аналитичар Мартин Минков објашњава да је Македонија заинтересована да изађе из међународне изолације и отвори своју евроатлантску перспективу.

И први битан корак који је она учинила био је постизање споразума с Бугарском. Што се тога тиче, сматрам да смо ми, као партнери, дали добар пример како се на основи узајамног компромиса може остварити помак. Надам се да ће пример Бугарске и Македоније бити „заразан.“ Што се става Грчке тиче, послужићу се речима једног уваженог и прагматичног политичара, градоначелника Солуна Јаниса Бутариса, који је рекао: „Шта то радимо? Не можемо наставити да ове људе зовемо Скопљанима, Циганима итд. На овај начин се компромитујемо и брукамо пред нашим партнерима, губимо свој економски и политички ауторитет.“ Дакле, дошло је време већег прагматизма и ја мислим да ће од овога добити читав регион. А Бугарска као пријатељска земља – са Републиком Македонијом и Републиком Грчком, заинтересована је за решавање овог дугогодишњег спора.

Уколико се овај спор реши до јуна, можемо ли онда рећи да је Бугарска успешно радила на приоритетима свог председавања?

Са сигурношћу, издвајање европске перспективе Западног Балкана као главног приоритета наше земље је више него логично. Али ово свакако не значи аутоматизам у пријему. Свака од земаља – од оних у непосредном суседству – Македоније и Србије, до Албаније, Босне и Херцеговине и Косова, треба да прође свој пут. Потребно је да имају и својеврсну мапу пута и верују да ће их овај пут, кад тад, одвести у европску породицу. А за то је, као што нам је познато, потребно од 7 до 10 година. Али је решавање спора око имена Македоније од кључног значаја. Јер на Балкану имамо још један велики проблем – питање дефинисања односа и граница између Србије и Косова. Перспектива чланства у НАТО и ЕУ ће допринети стабилности региона, а то ће искључити даље, не дај Боже, проблеме који би довели до оружаних сукоба.