„У Европској комисији тежимо да повежемо регионалне политике са индустријом“ – рекла је Елжбета Бенковска – европска комесарка за унутрашње тржиште, индустрију, предузетништво и мала и средња предузећа након заседања Неформалног савета за конкурентност уз учешће министара задужених за сектор индустрије у земљама ЕУ. Форум је одржан 1. и 2. фебруара, у оквиру бугарског председавања Саветом ЕУ. На заједничкој конференцији за новинаре Бенковска и бугарски министар економије Емил Караниколов су нагласили да европске индустрије треба да буду узете у обзир када се буде планирао буџет за следећи програмски период. Као пример повезивања регионалних политика са индустријом Бенковска је навела разраду „платформи за интелигентну специјализацију“.

Будућност индустрије незамислива је без дијалога и добре предвидивости развоја, рекао је министар Караниколов, коментаришући питање вишегодишњег финансијског оквира. Он је изјавио да је на заседању у Софији разговарано и о административном терету, за чије се смањење може радити како на националном тако и на европском нивоу: Главни закључак ове дискусије је да се дугорочна индустријска политика треба темељити на унапређењу конкурентних предности европске привреде. Кључни фактори су добра физичка и дигитална инфраструктура, вештине радника, иновациони потенцијал Европљана, добро функционисање тржишта, предвидив регулаторни оквир, као и ефикасно управљање. Од битног значаја је да развијамо иновативни потенцијал и да га претворимо у тржишни производ, који би стварао реалне повластице за европска предузећа и потрошаче.

Поред иновација, ЕУ треба да се фокусира и на надоградњу вештина европских грађана – сматра комесар Бенковска. По њеним речима на европску индустрију треба да гледамо као на једну целину, а не као на узајамно неповезане нивое. Ми смо још увек светска индустријска снага, али у садашњој глобалној ситуацији морамо пажљивије размислити о томе шта да урадимо како бисмо остали таква и у будуће – рекла је Елжбета Бенковска и додала: Расправљали смо о локалном приступу европској индустрији. Свесни смо тога да нећемо открити топлу воду, али смо упркос томе озбиљно размотрили питања везана за дигитализацију пошто смо на прагу дигиталне револуције. Кружна економија је од посебног значаја, сировине и материјали у Европи су економски елемент који се исцрпљује. Можемо уложити у надоградњу вештина. По мени, они су међу најбитнијим факторима за будућу дигитализацију. Стицање нових вештина, преквалификација, промена професије су питања од кључног значаја за нашу будућност. Ја сам поред осталог и комесар задужен за јединствено тржиште стога скрећем пажњу на његов значај. Ја бих Бугарску позвала да током свог председавања Саветом ЕУ подстакне процес финализације ствари које су од посебног значаја за европско тржиште, као што је, рецимо, дигитална мапа. Она је инструмент којим се служи европско тржиште и који ће га додатно ујединити. У Европи имамо јединствено тржиште робе и тржиште услуга чија је изградња у току.

Европи је потребно више средстава за науку – био је један од закључака у извештају који су европски министри размотрили дан након седнице неформалног Савета за конкурентност у Софији. Према европском комесару за истраживање, иновације и науку Карлосу Моедасу, најспорније је питање како да се наука окрене бизнису и друштву. Ми у Европи смо веома вешти када треба да се евро трансформише у знање, али не иде нам баш добро кад треба да урадимо обрнуто. Добри смо у проналажењу нових ствари, али не и у њиховом претварању у производе, рекао је комесар Моедас.

Превод: Ана Андрејева