Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Важно је радити за Бугарску“

Бугарско-чешки пројекти доц. др Веселке Тончеве

БНР Новини
Фотографија: лична архива

Она је међу најпознатијим савременим научницима у области етнологије, традиционалне обредности, музичке антропологије. Ради на Етнографском институту с музејем при БАН. Аутор је чланака, монографија, сценарија телевизијских филмова посвећених фолклору. Истраживала је музичке традиције мањина код нас, као и Бугара у иностранству. Пре десетак година за време специјализације на Институту за музичка и фолклорна истраживања при Универзитету музике и извођачке уметности у Бечу, Аустрија, она је радила на пројекту на тему „Бугари у Бечу – музички фолклор и национални идентитет“. Бугарским заједницама у Албанији посвећује више од једне деценије. У едицији „Бугари из Голог Брда у Албанији“ представља историју, религију, музички идентитет наших сународника тамо. Испоставило се да су научни радови Веселке Тончеве фактор за званично признавање бугарских мањина у Републици Албанији. Последњих година уз помоћ чешких институција она издаје двојезичне књиге посвећене бугарском фолклору.

Једно занимљиво издање чији сам ја аутор појавило се прошле године – прича доц. Тончева. – Књига под насловом „Бугарски музичко-фолклорни дијалекти“ је написана по иницијативи чешког удружења „Заједно“ чији су чланови Бугари који живе у Чешкој. Главни покретач је Севда – млада Бугарка, сликарка удата за Чеха, која жели да њена деца сазнају више о нашем фолклору. Ово није наша прва иницијатива. Пре две године, опет по Севдиној идеји, издали смо тематски двојезични број локалног дечјег часописа „Камаради“. Представили смо бугарске народне хумористичке песме са текстовима и нотним записима. Написала сам разјашњења уз њих. Уследило је издање „Бугарски традиционални празници“. Идеја Севде била је да родитељи Бугари читају ту књигу заједно са својом децом.

СнимкаДоц. Тончева је још рекла да је последње издање „Бугарски музичко-фолклорни дијалекти“ написано на доступном језику како би чешка деца, а и одрасли, упознали богатство бугарског фолклора. Представља различите регионе у Бугарској истовремено на бугарском и чешком језику. Садржи 24 народне песме – текст и нотни запис, међу којима су „Дал си лала или зумбул“, „Ткала Донка прегаче“, „Девојко лепа“ и др. Идеја је да деца из мешовитих бракова науче и знају више о свом пореклу, посебно данас када живе у глобалном, мултијезичном окружењу. Издања су пропраћена лепим илустрацијама које су дело Севде, а текстови сумирају радове низа наших научника. У књижици која прича о фолклорним подручјима је наведена и богата библиографија која представља драгоцене информације за свакога који би показао истраживачко интересовање.

Један од наших првих музичких фолклориста Васил Стоин је скупио на хиљаде песама и још почетком ХХ века издао више збирки народних песама – наставља доц. Тончева. Године 1981. његова ћерка Елена Стоин је такође објавила свој рад „Музичко-фолклорни дијалекти у Бугарској“. Само да појасним да по аналогији са језичким дијалектима ми користимо термин музичко-фолклорни дијалекти. Они се главно деле на западне и источне. Николај Кауфман, Стојан Џуџев, Тодор Џиџев су такође радили у тој области. Колеге из иностранства се увек изненаде и питају се како је могуће да на малој територији наше земље имамо толико разноврсних у музичком погледу и лепих образаца. Ово богатство које је стало у књижицу већ изазива интересовање. Издање је бесплатно а у Чешкој је већ распродато. Издање је финансирало чешко Министарство културе и припадницима мањина пружа могућност да створе свој културни производ којим ће промовисати своју културу а радиће и на одржавању свог идентитета. Иако се дотично издање код нас не може наћи, сви заинтересовани га могу добити у електронској верзији. Верујем да је важно радити за Бугарску како код нас, тако и ван граница наше земље.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55