Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кресненско-Разлошки устанак: херојски порив и зов за слободом и уједињењем

БНР Новини

2018. г. навршава се 140 година од почетка Кресненско-Разлошког устанка у Пиринској Македонији (данашњој Благоевградској области). Он је први покушај Бугара који су остали ван предела слободне Бугарске, да постигну историјску правду – слободу и уједињење са својим сународницима.

Руско-турски рат из 1877-78. г. завршен је победом ослободилачке ствари. Османско царство је било приморано да потпише Санстефански уговор који је у ствари прелиминарни мировни споразум, којим се признаје независност бугарских територија, а оне су јасно одређене у границама Бугарске егзархије, признате султанским ферманом из 1870. г. Али на Берлинском конгресу, одржаном у јуну-јулу 1878. велике силе су руковођене својим геополитичким интересима, раскомадале бугарске територије. Пиринска Македонија је део бугарске територије (32 978 кв.км.), која је остала у пределима Османског царства. У јесен 1878. почела је припрема за устанак, а 5. октобра у Кресненској клисури је вођен први велики окршај.


Обележавање годишњице устанка почело је отварањем изложбе у Националној библиотеци „Кирил и Методиј” – заједничке иницијативе библиотеке и општине Кресна.

СнимкаКресненско-Разлошки устанак је незаслужено слабо познат – остао је у сенци Априлског устанка и Руско-турског ослободилачког рата. Али то је први чин за формирање јединствене бугарске нације” – изјавила је у свом говору на отварању изложбе потпредседница Бугарске Илијана Јотова. – Уследило је више од пола века покушаја за национално уједињење – биле су то године родољубља, борбе, вере и чежње за слободом.

У устанку активно су учествовали православни бугарски духовници у Пиринској Македонији. На њиховој улози задржао се у свом говору Његово Високопреосвештенство Неврокопски митрополит Серафим:

Снимка„Као што је видно и из експоната изложбе, у основи организације тог устанка су духовници Бугарске егзархије из парохија у Македонији. Они су звали народ на самопожртвованост као израз оне савршене хришћанске љубави која подстиче човека да положи живот за своје ближње.”

Председник општине Кресна Николај Георгијев захвалио је на сарадњи у току организовања изложбе: „Општина Кресна није велика, она не располаже буџетом велике или бар средње бугарске општине. Зато смо дирнути и захвални због свега што су учинили стручњаци из Националне библиотеке…Они су нам пружили руку и активно учествовали у приређивању ове изложбе. Зато хвала свима и свака им част”.

Пре 140 година година становништво тадашње Пиринске Македоније није било велико, али је својим наоружаним одредима наставило покрет отпора против још увек огромног Османског царства у току више од 6 месеци.

СнимкаНије случајно што се овај устанак оцењује као врхунац у борби македонских Бугара против одлука Берлинског конгреса, истакла је Красимира Александрова, директор Националне библиотеке. Премда и није успео да испуни своје циљеве, устанак је постао прелудијум у епске борбе македонских Бугара начелу са Унутрашњом Македонско-Једренском организацијом (ВМОРО) за  национално ослобођење и припајање слободној Бугарској. Он је један од устанака за национално осамостаљење који је најдуже трајао – обухвата период од октобра 1878. до краја маја 1879. године”.

Кресненско-Разлошки устанак без сумње је био надахнут првим корацима у изградњи слободне бугарске државе – Кнежевине Бугарске (на територији данашње северне Бугарске и Софијске области). Бугари у Пиринској Македонији су видели како се ствара једна нова бугарска држава – у духу европских традиција, у којој се гарантује поштовање људских права. Они су међутим морали да сачекају још 33 године, када је као резултат великих победа у Првом Балканском рату, којима је бугарски народ опет задивио Европу, слобода засијала и у Пиринској Македонији.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Једина црква у Софији која носи име Светих апостола Петра и Павла

Судбину цркве Светих апостола Петра и Павла, као и један 90-годишњи људски живот, карактеришу успони и падови, страдања, али на крају и искупљење. Ово је можда једна од најмање познатих цркава у Софији и уједно једина подигнута у част двојице..

објављено 29.6.24. 12.20

Дар Педесетнице је живот у изобиљу

У осму недељу после Васкрсења Христовог славимо један од најважнијих празника за хришћанство – Педесетницу. На тај дан је Дух Свети, треће лице Свете Тројице, сишао на земљу и спустио на 12 апостола, који су се заједно са Пресветом Богородицом у..

објављено 23.6.24. 10.05

Данас су Духовске задушнице

Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..

објављено 22.6.24. 07.30