До 11. марта у Софији се може видети изложба Хубена Черкелова – бугарског сликара који ради у САД. На њој први пут од 18 година наовамо он представља свој рад на бугарском тлу. Изложба је под патронатом шефа бугарске дипломатије Екатерине Захаријеве, а њен домаћин је Музеј савремене уметности – Софијски арсенал при Националној галерији ликовних уметности.
Изложба се приређује под насловом „Имање” који садржи богати подтекст - сликар има у виду различити смисао ове речи на бугарском језику у зависности од нагласка – „власништво, посед” и „благо”. Али сваки смисао одлично паше њеној садржини. Хубен Черкелов представља платна на којима су интерпретације слика великих бугарских мајстора кичице као што су Мрквичка, Антон Митов, Јарослав Вешин, Иван Милев, приказаних на старим новчаницама. Логично смо сликару поставили питање да ли га тај новац инспирише као уметност, а он је одговорио: „Не толико као уметност колико као симбол вере у вредност ствари”. Више о његовом односу према прошлости и према сликама великих бугарских мајстора: „Оне се налазе на бугарским новчаницама. То је за мене било важно, не сама дела. Али су решили почетком 20. века, најопштије речено, да се њихова дела нађу на новчаницама. Ја сам те слике „узео“ са новчаница и приказујем их поново као слике.”
Слава Иванова, директор Националне галерије, подсећа да је 2018. проглашена Европском годином културне баштине.
Тачно је да изложба „Имање” има однос и према том аспекту очувања културног наслеђа. Пре свега рекла бих према аспекту осмишљавања, јер, чини ми се да је Хубен на тим висинама. Он на свој начин истражује свој пут и мени је лично драго што нас је овде изненадио изложбом која свакако има однос према бугарском културном наслеђу. Неке од слика које ће посетиоци видети, у ствари, нису само слике са новчаница већ дела од којих су нека власништво Националне галерије ликовних уметности. Зато је контекст те изложбе веома богат, веома широк и има више пластова.
У поздравној поруци у име министра Захаријеве се каже: „Важно је то да се ова изложба приређује управо за време бугарског председавања Саветом ЕУ , јер преко оваквих догађаја можемо да покажемо другачије лице Бугарске. Ово лице нас тера да будемо поносни. Оно не само што чува него и промовише најважније поруке наше земље, а то су да су Бугари талентовани, трудољубиви и дају свој допринос култури и уметности у Европи и свету.”
Користећи ове новчанице на којима су приказана уметничка дела која су 20. година ХХ века представљала савремену уметност Хубен Черкелов баца поглед на прошлост – каже историчар уметности Надежда Џакова, кустос изложбе. Она су некада имала велики значај а ево сада видимо да су и данас присутна у историји уметности. Тако да сликар поставља веома важно питање: где је савремена уметност, да ли је она део наше историје и каква је њена будућност.
Хубен Черкелов је рођен 1970. године у Крџалију. После 2000. године живи и ради у Њујорку. Према стручњацима, његова дела представљају изванредну комбинацију бугарских традиција и америчког поп арта. По његовим речима, преокупиран је послом, али већ тежи да се чешће враћа у Бугарску: „Сада сам почео да чешће долазим – бар једном годишње. Надам се да ћу следећи пут имати више времена и за путовање по земљи. ”.
Следећи пројекат сликара је насловљен „120 лица“, али Хубен Черкелов за сада нам не открива појединости.
Превод: Албена ЏермановаОн је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..
Четрнаест музеја из Бугарске са више од 150 експоната учествоваће на изложби „Древна Тракија и антички свет. Блага из Бугарске, Румуније и Грчке“ у музеју Гети у Лос Анђелесу. Изложба ће трајати од 3. новембра 2024. године до 3. марта 2025. године,..
Један од најзанимљивијих и најживописнијих простора у сваком месту несумњиво јесте локална пијаца. Без обзира на то одржава ли се свакодневно или само одређеним данима у недељи, има ли у својој понуди специфичне производе или не, пијаца је културни..