Годинама су шумари, чувари шума и заштитници природе обилазили Странџу у потрази за плавим бобицама које су се „показале“ тек почетком 90. година минулог века.

1993. године је инжењер Дико Патронов случајно наишао на жбун с непознатим лишћем који га је одвео у праву „шуму“ боровница на заштићеном данас подручју „Руденово.“ Испоставило се да ситно воће за које су већ пола века сматрали да је нестало слободно расте у најнеприступачнијим деловима Странџе. Одушевљен овим открићем некадашњи шеф бургаске Управе за шуме посветио је књигу странџанској боровници – овом архаичном наслеђу из терцијара, данас уписаном у Црвену књигу угрожених врста. У књизи

Странџанска боровница у парку природе „Странџа“ он је навео и туристичку руту којом би посетиоци парка могли да дођу до места где расте ова биљка.

„Боровница је била готово заборављена у биљном свету карактеристичном за овај крај јер се врло ретко виђа – углавном у тешко приступачним и влажним долинама, прича Дико Патронов. Као остатак древне флоре – из последњег леденог доба, ова биљка расте само у Странџанском крају и на истоку до Кавказа. Године 1938. академик Даки Јорданов је написао да ће неколико биљних врста, међу којима и странџанска боровница, бити озбиљно угрожено и вероватно ће због илегалне сече шума нестати у наредним деценијама. И тако је и било, до почетка 90. година прошлог века боровница се нигде не спомиње, све док је нисмо нашли у буковим шумама са зеленичетом и на највишим врховима.

Бобичасти плод има иста хранљива и лековита својства као и обична боровница у Родопима – јача имуни систем, побољшава вид и смирује систем за варење, али за разлику од малог грма у Родопском крају, странџанска боровница може да нарасте и до 3 м висине. Прошле године су места на којима расте странџанска боровница проглашена заштићеним и на њима је забрањена сеча.

Нажалост, и наша планина није заштићена од илегалне сече и крађе шуме, каже Дико Патронов. Прошле године су велике површине под шумама бесправно посечене, ови случајеви су прослеђени тужилаштву. Исечено је око 3.000-4.000 кубних метара дрвета и отворене су на десетине хектара голих површина. Некажњавање прекршаја, у ствари, дозвољава да се такве ствари дешавају, притом на заштићеним подручјима – а шта да кажемо за подручја која нису заштићена и на којима неки сматрају да могу некажњено да раде шта год им је воља.

Парк природе „Странџа,“ који је недавно прославио свој 23. рођендан, веома је богат вредним биљним врстама – а то су странџанско зелениче (ловорвишња), странџанска боровница, Ilex colhica (врста зеленике), европска тиса, ерика, мушмула. На територији парка природе налази се 5 резервата и 18 заштићених подручја. Али ни статус заштићеног подручја и изузетног значаја није био довољан да резерват биосфере „Узунбуџак“ заштити од сече због нове ограде подигнуте на бугарско-турској граници.

Створене су велике голе површине, а то ће довести до еколошког проблема – нестанком непосредног контакта између шума и река или подземних вода долази до сушења и пропадања шума, објашњава Дико Патронов. Уместо кроз парк биосфере „Узунбуџак“ могли су да прођу старом мрежом која је осмишљена тако да се заобиђу дубоке и влажне долине. Обилне падавине у Странџи су на неким местима већ уништиле нову мрежу. Да су користили стару граничну мрежу, не би дошло до оволике штете и не би се рушило и уништавало, као што то сад раде, тврди инжењер Дико Патронов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова