Тихо стајем уз прозор, ношена успоменама о дечјим књижицама са предивним илустрацијама. Чини ми се да ми вила са волшебним штапићем нежно шапуће бајке на уво. На крилима маште путујем у чаробни свет детињства, одавно заборављен, пун прича о принчевима и принцезама, чудним бићима великих очију... а све су те очи упрте у мене. Очекују од мене да их пробудим за нови живот. 

Елисавета Ангелова оживљује на својим платнима бајковити свет детињства са његовим наивним дражестима, када на много тога гледамо очима разрогаченим од чуђења и са великим узбуђењем. То је свет који, чини се да су измислила деца – пун вила и вилењака, водених духова, принцеза, анђела и тролова, али истовремено и савремених јунака као што је рецимо чудесни Спајдермен.

Вихор моје уобразиље носи ме у потпуно друкчији свет, пун промена и љубави, каже о својим сликама Елисавета Ангелова. Сасвим природно је за наслов своје четврте самосталне изложбе изабрала “Прохујало са вихором” – то је 20 слика, приређених у ликовној галерији “Вазраждане” у Пловдиву. Критичари кажу да оне усклађују свет уобразиље са његовим бајним елементима с једне и небеску чистоту људских лица с друге стране.

Елисавета Ангелова је завршила гимназију ликовног смера у свом родном граду Бургасу. Затим је дипломирала црквену уметност и сликарство на Академији музичке, плесне и ликовне уметности у Пловдиву и ликовну педагогију на Универзитету у Шумену. 31-годишња сликарка учествовала је у многим изложбама и већ има две награде.

Фантастични сижеи надахнути су њеном свакодневицом – она је мајка двоје мале деце, чију уобразиљу она подстиче пустоловинама бајних јунака из дечјих књижица које преноси на своја платна. Њене слике не носе поруке само деци, већ су универзалне и позивају на мир, љубав, наду. Елисавета Ангелова каже да мудрост бајки примењује и у свакодневном животу, јер њихове поуке могу нас учинити бољим. Додаје да не би било згорег ако и одрасли прочитају по коју бајку – оне нас очишћавају и опомињу да нам се зло које чинимо, враћа.

Било би добро да се одрасли човек бар понекад враћа чистоти дечјег срца и осети доброту коју свако од нас носи у себи – каже сликарка. – Људи нису лоши – носимо у себи љубав, наду, мир и ако се с другима опходимо добро, тако ће се и они односити према нама.

Од  бајних сижеа Елисавете Ангелове одудара једна различитија слика – “Породични портрет”, помоћу које сликарка као да завирује у стравичну будућност. На тој слици мајка држи у рукама аутоматску пушку, једно дете је ставило гас маску, а друго лежи у крилу оца.

То није далека будућност, напротив, овакве ствари се већ дешавају у свету – каже Елисавета Ангелова. – У многим крајевима света стварност је онаква какву сам је приказала на слици – жене ратују оружјем, док мушкарци брину о деци као да су њихове мајке. Чини се да се у данашњем свету размењују улоге мушкарца и жене – то сам имала у виду када сам насликала овај портрет. То је онај несигуран свет у коме предстоји да живимо.

Срећом, међу бројним сликама Ангелове овај портрет је изузетак, иначе је њен свет пун топлине, сигурности и љубави.

Свако људско биће гаји наду – убеђена је она. – Рађамо се са том надом и хвала Богу, мислим да она остаје жива до краја наших дана. То је нада у доброту, мир и у Бога. Можда би требало да се сви  мало чешће обраћамо свом унутрашњем свету, да осетимо љубав у себи која би помогла да живимо у бољем свету.

Превод: Ана Андрејева