Сипаш га у чашу, пијеш и никад не знаш колико је рада уложено у њега. Са стране све се чини једноставним, али док дође тај тренутак, три месеца „живиш“ у вину. Ако ујутру, у подне и увече не размишљаш позитивно, не пратиш пажљиво сваку фазу процеса, резултат ће бити никакав. Треба само да поштујеш правила и да о вину размишљаш с љубављу – рекао је Христо Ковачев, произвођач вина-аматер.

Христо је рођен у Тројану – лепом граду са богатом историјом, очуваним традицијама и лепом природом који је смештен у подножју Старе планине. У његовој околини налазе се резервати Националног парка „Централни Балкан“. Кажу да је Тројан бугарска престоница шљивовице. Христо већ годинама има приватни бизнис. Власник је велике посластичарнице, у којој производи и продаје дивне слаткише. Завршио је Гимназију страних језика у Ловечу, а затим је изучавао биотехнологије на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“ и Хемијско-технолошком и металуршком универзитету у Софији.

Ево како је љубитељ вина постао произвођач вина-аматер.

Пре десетак година смо се окупили на једној викендици – били смо мушко друштво и почастили се вином. Неко је рекао да на подручју Старе планине нико не уме да направи добро вино и да се у то разумеју само људи из пољских региона. Ова мисао је ушла у моју главу и није ми давала миру. Почео сам да тражим књиге и уџбенике у вези са производњом вина. Учинило ми се да процес није толико сложен и већ прве јесени купио сам специјални суд од нерђајућег челика. Почео сам са скромном количином од 200 кг грожђа сорте „Мерло“. Придржавао сам се стриктно свих захтева из књига и мада ми је ово био први пут, произвео сам добро вино. Следеће године сам купио још два суда и решио да експериментишем – узео сам две сорте грожђа. У кућним условима обично се не прави велика количина вина, али уколико човек има с ким да га пије, добија се дивна комбинација добрих људи и добрих напитака.

Многи су високо оценили мајсторство овог Старопланинца – не само његови бројни пријатељи. 

Учествујем у једном такмичењу за аматере – прича Христо. – Са престижног такмичења произвођача вина-аматера у Ловечу добио сам награде на три узастопна издања. Ове године моје вино је учествовало и на такмичењу у Асеновграду на којем учествују прави љубитељи вина из свих крајева Бугарске. У саставу жирија су само професионалци – представници Аграрног универзитета у Пловдиву. Они су високо оценили два моја вина и доделили им прво и друго место. Једно је било од  сорте грожђа каберне фран, а друго – од сорте карменер.

Поред танчина у производњи вина Христо се упознао и са „карактером“ различитих врста грожђа. Тврди, да постоји веза између хороскопског знака особе и њених преференција укуса вина.

Познајем веома богате сорте које се узгајају код нас. Могу рећи да свака сорта вина одговара одређеном карактеру – наставља он. – Као што се људи разликују по свом темпераменту, тако и вина направљена од различитих сорти грожђа имају свој идентитет. Ја сам, на пример, у хороскопу лав и волим вина која имају наглашени воћни укус и мирис. Они се добијају када се семенке и љуске одвоје након бурне ферментације. Ако се на дуже оставе у вину воћни укус и мирис се не осећају а преовлађују танини. Приврженик сам те технологије, управо она одређује карактер вина. Не постоји воће чија се арома не може открити у некој сорти грожђа. Мислим да у Бугарској људи све више цене добро вино. На пример, у нашем граду који је познат по доброј шљивовој ракији, све више је оних који траже добро вино и који га већ праве.

Верујем да је „вино кључаоница кроз коју завирујеш у човеково срце“. „У вину је истина“ – кратко, али сасвим тачно речено. Последњих година 14. фебруара код нас се славе два празника. Неки празнују Дан Светог Труфуна – заштитника винове лозе и виноградарства, а други Дан заљубљених. По мени, они имају пуно заједничког.