Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сећање на Дика Илијева

БНР Новини
Последњи концерт Дика Илијева као диригента

15. фебруара навршава се 120 година од рођења Дика Илијева – композитора, диригента, самосвојног талента, јединствене појаве у нашој култури. Написао је више десетина кола, маршева, валцера, раченица, сплетова мелодија за дувачки оркестар.




Рођен је 1898. године у селу Карлуково у сиромашној породици упркос томе што су сви у њој од јутра до мрака радили. Једна од омиљених ствари будућем композитору у његовом детињству била су недељна кола на сеоском тргу. У својим сећањима се Дико Илијев често враћа тој шареној слици народног весеља пропраћеног лепом музиком из северног дела Бугарске. Похађао је школу при Војном дувачком оркестру у Орханијеу (данашњем Ботевграду). Имао је тек 14 година када је постао члан дувачког оркестра 16. Ловчанског пука који је био у саставу Прве бугарске армије и тако кренуо путевима рата. Почео је Балкански рат, затим је стигао Први светски рат, а младић је учествовао у окршајима на Сереском фронту. Тамо, у рововима 1917. године написао је прво коло – “Искарско”. Касније је у Софији радио у оркестру Војне школе, изводио је партију првог тромбона у оркестру Софијске опере.




Затим се вратио у свој родни крај. Наставио је своје музичко образовање сам, као и под руководством чеха Александра Вејнера, диригента оркестра 36. пешадијског Козлодујског пука. У том оркестру Дико Илијев је први био музичар, а после је од свог ментора наследио диригентско место. Живео је у граду Орјахову а у слободном времену обилазио је оближња села, подучавао децу и омладинце.

Дувачки оркестар села Букјовци – један од многих које је Дико Илијев основао
Дуго времена његова кола сматрана су народним, а композитор је то прихватао као највећу награду за своје стваралаштво. Последњих година свог живота Дико Илијев је живео у граду Монтани где је о њему бринула његова ћерка. Напустио је овоземаљски свет у децембру 1984. године. Неколико година касније Монтана постаје домаћин Празника дувачких оркестара „Дико Илијев“. Године 1994. Министарство културе их је прогласило националним. Празници дувачких оркестара „Дико Илијев“ (уз међународно учешће) се одржавају и у граду Орјахову, а 2018. предстоји њихово 22. издање. Домаћин догађаја је дувачки оркестар при Народном читалишту „Надежда 1871. г.“ у граду. И овај састав носи име композитора.




Његов садашњи руководилац Кузман Кузманов, као и гђа Хризантема Рашева – секретар читалишта су међу најактивнијим истраживачима стваралаштва Дика Илијева. Пре око две године по њиховој иницијативи и уз њихову неоцењиву помоћ, БНР је снимио непозната дела овог нашег истакнутог музичара.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: архива





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Белослава улази у лето са новом песмом „Моја душа“

За предстојећу летњу сезону Белослава је припремила неколико изненађења – нову песму, Е.Р., летњу турнеју и нову плочу. У песми названој  „ Моја душа“, певачица прича о путовању у љубави. „Текст песме 'Моја душа' говори о путу који сам прешла..

објављено 5.6.24. 10.15

Новом песмом „Љубав као небо“ Миро шири позитивне емоције

Убрзо након објављивања моћне баладе „Бежимо“, Миро је већ представио нову песму чији нас наслов „Љубав као небо“ уводи у надолазеће лето, а стил подсећа на музику с краја 80-их и 90-их година ХХ века. У стварању нумере „Љубав као небо“ Миро је..

објављено 4.6.24. 10.15

Ерсин Мустафов из групе JEREMY? и његов соло пројекат – „Не може вечно да пада киша"

У складу са пролећем окупаним кишом, Ерсин Мустафов нам својом истоименом песмом шаље веселу поруку „Не може вечно да пада киша“. С обзиром на то да га познајемо као фронтмена групе JEREMY?, са интересовањем дочекујемо његов први соло пројекат, у..

објављено 3.6.24. 10.15