Практично не постоји интернет корисник који није био објекат сајбер напада. Стручњаци за сајбер безбедност у то не сумњају и кажу да се људи обично деле на две категорије – такви који знају да су били објекат напада и други који то нису приметили. Правац у коме се ради јесте адекватно идентификовање врста напада  као и начина на које реагују погођена лица.Најновији случај који је постао увелико познат везан је за вирус WannaCry, који је криптирао све фајлове и информационе системе на зараженом рачунару, а хакери су тражили мали откуп (300 долара) да би обновили приступ фајловима и системима. Чуди то што циљ хаковања  није зарада новца јер и после плаћања откупа потрошач не добија алгоритам за дешифровање. Напад је запрепастио стручњаке за сајбер безбедност невероватном брзином којом се вирус раширио светом. То је показало да су брзе технолошке промене претвориле свет у „глобално село“, где су сви ИТ системи међусобно повезани. Један обичан вирус какав је WannaCry показао је да кад би сутра било сличног, али софистициранијег напада, то би могло изазвати економску катастрофу, а корисници интернета нису припремљени да адекватно реагују на такав инцидент.

Да би Бугаре убедила да буду опрезнији и боље информисани када је у питању опасност од сајбер напада, Државна агенција „Електронска управа“ покренула је Националну информативну кампању под насловом „Неће моћи да ме хакују". Она ће потрајати током читавог периода бугарског председавања Саветом ЕУ (до средине 2018), а одржава се под патронатом европског комесара за дигиталну економију и дигитално друштво Марија Габријел.

Кампања је јавна и има за циљ да допре до што је могуће ширег круга корисника интернета у Бугарској. Према подацима Националног статистичког института за 2017. г., око 62 одсто Бугара редовно улазе на интернет, а преко 67% домаћинстава имају широкопојасни приступ брзом интернету. Предност образовне иницијативе „Неће моћи да ме хакују“ је та да се она углавном спроводи онлајн, уз минимални финансијски и људски ресурс (учествују волонтери). Главни циљ учесника те иницијативе Државне агенције је да популарише једноставна, али ефикасна правила сајбер хигијене, чија примена може да ограничи ризике за сваког грађанина, за организације у јавном и корпоративном сектору, које су најчешћа жртва злонамерног понашања у сајбер простору. „Овај слоган – „Неће моћи да ме хакују“ је задиркивање са нашим потенцијалним аудиторијумом“, каже Ива Неделчева – експерт у Државној агенцији „Електронска управа“:

Наравно да није могуће да будеш тако заштићен да никада не постанеш објекат хакерског напада, зато што су ти напади  постали веома софистицирани. Мора се знати да је могуће упасти и у најбоље заштићени систем. Идеја наше кампање није да обећамо како нико неће моћи да нас хакује, него да усмеримо пажњу на елементарне навике сајбер хигијене које би требало да имамо. Целокупна информација коју шерујемо у дигиталном простору рањива је. Исто као што чувамо личне податке у реалном свету, новчаник, ташну и пазимо где и шта говоримо, тако се морамо понашати и у сајберспејсу. Не смемо сметнути с ума да нас неко негде стално прати и морамо подићи свест о избору сајтова које посећујемо. Морамо пазити када тражимо неки филм или песму, али не можемо да их нађемо. Тада постоји опасност да набасамо на сајт нејасног порекла. Најбитније које треба да имамо у виду када претражујемо интернет је да ли сајт има заштитни сертификат. Ни то не би могло да тотално спречи хакерске нападе, али је гарантија да је неко побринуо о нашој заштити.

„Има сајтова који помажу сазнати какав је степен сложености криптирања којим је извршена сајбер крађа“ – објашњава Динела Кајтаска, такође експерт у Државној агенцији. Она додаје да пре него што потражи помоћ свако се најпре треба уверити да ли није у питању лажна сајбер превара, којој је могуће одупрети се личним напорима и са мало више информације на ову тему.

Превод: Ана Андрејева