Беле покладе увек падају у недељу – седам недеља пре Ускрса. У народу је овај празник још познат као Проштене покладе или Сирне покладе, Прочка. На тај дан се тражи и даје опроштај. У неким крајевима се окупљају породице и млађи чланови ритуално траже опроштај од старијих, а затим се улоге мењају па млађи опраштају старијим људима. Обично се каже „Опрости ми,...“, а одговара – „Нека ти је просто, ...“. По традицији, после овог ритуала сви се окупљају око празничне трпезе на коју се служе различита јела за чију се припрему користе маслац, јаја и млеко – намирнице које су забрањене током поста.
На Беле покладе су најсрећнија деца која учествују у обичају "ламкање" – хватање зубима обешеног јајета, а понегде беле алве или сира, који је очуван у многим местима, изводи се и данас мада често у савременој варијанти.
Обарено јаје, парче беле алве или сира привеже се концем (у неким местима испреплетеним црвено-белим нитима) о таван или о оклагију, па свако од присутних покушава да га ухвати и загризе, без помоћи руку. У неким крајевима се ритуал завршавао паљењем конца и гатањем – ако би он брзо изгорео, сматрало се да је то добро знамење.
На Беле покладе у Бугарској се одржавају тзв. оратнице. Прави се оратница (штап дуг око 1-1,5 метара који на врху има ракљу, која се напуни сламом и добро веже да слама не би испала). На оратници се слама припали и тако запаљена врти се у круг и узвикује се: „Ората, копата, дај ми чича момата…!“
Широко је распрострањен обичај паљења ватре на Покладе. Цуре су око ватре играле коло, а момци су је прескакали да би били здрави. Некада су у неким крајевима Бугарске момци бацали запаљене стреле у двориште своје драгане као израз својих осећања... Сви су могли да виде где ће завршити пут ових ватрених порука. Ујутру би девојке стасале за удају заједно са својим родитељима пребројале стреле. Сматрало се да је девојка којој је стигло највише тих љубавних порука најчеститија. Тешко девојци у чије двориште није пала ниједна стрела.
У неким местима код нас у Сиропусној недељи крећу тзв. кукерске поворке, празнује се Кукеровдан –маскирани мушкарци познати као „кукери“ обилазе куће, изводе комичне сцене и благосиљају домаћине уз жеље за здравље и берићет. Њихове често језиве маске симбол су очишћујуће силе која има моћ да истера зле силе и отвори пут доброти.
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..
Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..