Таман смо помислили да је прошла бука око спора о ратификацији Истанбулске конвенције која је поделила јавност на две крајности – „за“ и „против,“ појавио се други, такође годинама нерешен проблем. Сад је на дневном реду питање говора мржње који чујемо не само на улици него и са говорнице парламента. Различити облици говора мржње постали су саставни део јавног дискурса у земљи, али оно што је горе јесте да је већина Бугара постала толерантна на случајеве вербалне агресије, и чак би се рекло, почели су да на то гледају као на начин, могућност да искажу своје мишљење, ово је за њих својеврсни елемент слободе говора.

Случајно или не, након Дана заљубљених који се широм света обележава 14. фебруара, на Софијском универзитету је одржан први ове врсте међународни форум под насловом „Софија каже „Не“ говору мржње и екстремизму.“ Циљ конференције, која је организована током председавања Бугарске Саветом ЕУ, био је да се недвосмислено и јасно укаже на то да се наша земља супротставља свим облицима нетолеранције, нетрпељивости и покушајима да нечије достојанство и слобода буду оштећени и ограничени. Међу организаторима форума били су Удружење за заштиту људских права „Маргиналија,“ „Интернет друштво – Бугарска“ и Општина Софија у партнерству са Организацијом Јевреја у Бугарској „Шалом“ и Гете институтом. Међу званицама су били Његова Екселенција Ерик Рубин, амбасадор САД у Софији, Њена екселенција Ирит Лилијан, амбасадор Израела у Софији, градоначелник Софије Јорданка Фандакова, представници различитих невладиних организација.

Бугарска је недавно стекла статус земље у процесу приступања у чланство Међународне алијансе за сећање на Холокауст, а ускоро ће бити примљена и у пуноправно чланство ове организације, рекао је у свом говору заменик министра спољних послова Георг Георгијев. Заменик министра образовања Деница Сачева је, са своје стране, рекла да се разматра могућност увођења више часова грађанског образовања у бугарским школама као превентивне мере у сузбијању говора мржње.

Градоначелник Софије Јорданка Фандакова је одбацила тврдње да су општинске власти дозволиле одржавање шетњи и маршева уз учешће присталица неонацистичких идеја, те је захвалила Организацији „Шалом“ на партнерству у акцији чишћења графита и натписа мржње са градских фасада.

Једини начин да одређена заједница иде напред и да се развија јесте уједињење око градивних циљева. Удруживање снага у борби против нечега брзо може да задобије присталице и у кратком року уроди плодовима, али није у стању да понуди стабилан будући развој. Мржња и агресија се лако шире и разгранавају на све стране, често су они најлакши одговор, али нас увек воде у погрешном правцу, рекла је Јорданка Фандакова.

Ако се на говор мржње погледа кроз призму медија, показује се, да је он од друштвеног проблема прерастао у питање морала и естетике са којим се искуснији новинари из електронских медија неретко суочавају. У оквиру форума на Софијском универзитету је Ирина Недева, новинарка програма „Хоризонт“ БНР, поделила утиске о опасности да се говор мржње ретрансмитује на медије.

Ако смо 2013. године алармирали јавност због опасних појава у медијској средини, пошто су оне биле спорадичне, данас већ имамо много више случајева вербалне агресије у медијима, рекла је Недева и додала:

Мржња према етничким, сексуалним и верским мањинама је сасвим неометано ушла у медије, тако да можда треба да се замислимо над тиме како се уопште ова појава родила, у каквом је контексту – друштвеном и политичком, до тога дошло. Говор мржње баца сенку на професионално новинарство. Један од многих разлога за смањење поверења у медије, појава која се већ дуго посматра, јесте недостатак објективних новинарских извештаја о политичким процесима, друштвеним појавама и свему што се дешава у нашем животу, рекла је Ирина Недева.