Васпитно-поправне домове из доба социјализма, који су створени са идејом да буду васпитна установа за малолетнике, постоје и данас иако је сада из њиховог имена избачена реч „поправни“. Сагласно Кривичном законику из 1958. године за бекство из куће, крађу хране, просјачење и скитничење малолетним лицима следи затварање између четири зида и лишавање не само слободе него и основних права – права на живот у средини која не повређује њихово достојанство, права на квалитетно образовање, права на психолошку и медицинску негу.

Кампања „За хуманије малолетничко правосуђе” Националне мреже за децу има за циљ реформу малолетничког правосуђа – укидање Закон о борби против девијантног и деликвентног понашања малолетних лица који је донет пре 60 година, затварање васпитно-поправних домова, увођење савремених мера за рад са малолетницима који имају девијантно, односно деликвентно понашање, изградња толеранције друштва.

Осим казне држава би требало да буде у стању да деци са девијантним односно деликвентним понашањем понуди и социјалну подршку, јер им се само на тај начин истински може помоћи – рекла је Диљана Славкова, координатор Националне мреже за децу. – Огроман део те деце која најчешће краду живи крајње сиромашно, у средини у којој су сведоци насиља и злостављања, што јесте и разлог да она поступају противно закану и врше кривична дела.

Сваке године на хиљаде деце бива третирано као криминалци и бива смештено у васпитно-поправне домове у којима се, међутим, не поправљају и не постају бољи људи. Тамо она живе у условима горим чак и од оних у затворима и често постају жртва насиља, тврде из Националне мреже за децу.

Предметни васпитно-поправни домови се налазе на удаљеним местима, а поред тога особље запослено у њима не може да изађе на крај са толико деце чији број понекад достиже 50 – прича Диљана Славкова. – На пример васпитно-поправни дом у Ракитову је смештен на крају града, у њему нема топле воде а деца иду на купање једном недељно. Упркос што у овим установама раде професионалци, сам систем не дозвољава обављање правог васпитног и социјалног рада. Држава не води евиденцију о броју деце која се након издржавања „казне“ у васпитно-поправним домовима опет враћају криминалном понашању, али на основу резултата теренског рада се може закључити да знатан број њих опет има своје раније понашање.

Други проблем је што често пута казна није сразмерна почињеном делу. 

Чак има  случајева због којих је Европски суд за људска права осудио Бугарску – подсећа Диљана Славкова. – На пример, деци је изрицана заштитна мера упућивања у васпитно-поправну установу због тога што су постала жртва трговином људи и једноставно нису имала где да оду или, пак, само због крађе једне торте. Али најдрастичнији су случајеви упућивања у васпитно-поправне домове тамо сасвим мале деце – од 8-10 година старости, што је недопустиво.

Затварање васпитно-поправних домова и њихову замену центрима за васпитни надзор једна је од идеја садржаних у Нацрту закона чији је предлагач Министарство правде који, међутим, већ две године лежи у фиоци. Сагласно одговарајућим одредбама тог нацрта центри за васпитни надзор ће се налазити у великим насељеним местима а у њима ће бити смештено највише 10 деце. Нацрт закона о скретању кривичног поступка према малолетним лицима и одређивању васпитних мера би требао да уђе у парламентарну процедуру у мају ове године, али до сада не постоји сагласност између министарстава о томе ко ће која овлашћења и одговорности имати. Зато ће Национална мрежа за децу наставити своју кампању са акцентом на то да је потребно да социјална установа укључи децу са евидентираним девијантним или деликвентним понашањем у групе са којима раде социјални радници из одељена за заштиту детета као и да им обезбеди пружање специјализованих услуга које тренутно недостају.

У међувремену, невладина организација ће наставити своју активност у четири своја центра за права деце у Софији, Враци, Пазарџику и Русеу, где психолози, социјални радници и правници пружају подршку деци у сукобу са законом. Имамо веома добре резултате а наш рад доказује да управо социјална подршка недостаје тренутно важећем систему, закључила је Диљана Славкова.  `

Превод: Албена Џерманова