Тодорова субота (Тодоровдан), један од најколоритнијих бугарских празника, слави се прве суботе Ускршњег поста. Претходи му Тодорова недеља, која је још позната као Недеља тримирења, Гладна недеља, па чак и као Црна недеља. У недељи од Белих поклада до Тодорове суботе држи се строги пост. Према народном веровању, током тих дана угрожени су здравље људи, приплод стоке и родност поља, јер тада ноћу владају зли дуси и друге нечисте силе. У неким местима се веровало да су та страшна бића „св. Тодор на белом коњу и баба Тудорица“.
Ово је још један пример преплитања паганских веровања и православних традиција. Да подсетимо да су Бугари још у раном Средњем веку славили хришћанског свеца Тодора, уједињујући култ светих великомученика Теодора Стратилата (кога хришћани славе 8. фебруара) и Теодора Тирона (који се у православном календару обележава 17. фебруара, а католичком – 9. новембра).
У Тодоровој недељи биле су на снази многе забране које су се углавном односиле на жене – оне не смеју да се кући враћају пре мрака, девојке нису ишле на село и прело, не оре се и не сеје се да би се људи и род заштитили од муње и града. Јер, како се у једној песми пева св. Тодор кажњава оне који не поштују правила:
У Тодоровој недељи не једе се, не пије се, не преде се, не тка се…
Ако се мале цуре и момци окупљају на селу и прелу,
свети Тодор коња вуче по цреповима и таваници…
црепови падају у цурине сукње и на момачке главе…
Забрањено је такође прати и сушити одећу како би се избегле неке непријатне болести, на пример глувота итд. Друге забране и обредне радње, пак, штите људе и животиње од лудила и „вртоглавице“.
На празник, још пре изласка сунца, цуре и невесте спремају обредне хлебове, често у облику коња или потковице. На њих одозго стављају со, чешњаке белог лука, орахе. Док их деле рођацима и комшијама жене рже, шутирају се ногама или скачу изигравајући коња. Веровало се да ове радње помажу да се коњи размножавају и да младе удате жене рађају више деце.
Тодорова субота је међу празницима који су везани за прелаз из зиме у лето. У народу се веровало да на дан када га православни верници славе, св. Тодор скида својих девет кожуха и одлази Господу Богу да би се помолио за лето. Свеца сматрају заштитником коња. Он јаше белог коња поткованог „сребрним ексерима и златним потковицама“.
Док мушкарци спремају свог коња за „кошију“ (трку коња која се на Тодоровдан у Бугарској традиционално организује) говоре му да ће му: „копита сребром посребрити, а узду позлатити“ ако у трци победи.
Тодорова субота је један од највољенијих народних празника чије се традиције и данас поштују. После „кошије“ која се организује ван села и градова, победници обавезно морају да код куће окупе госте и почасте их. У многим местима Бугарске на тај дан се приноси курбан „свецу заштитнику коња“. На Тодорову суботу имендан славе Тодор, Тодорка, Теодор, Теодора.
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС
Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио..
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..