ЕУ има 28 чланица, колики је и број концерата из циклуса „Музика Европе.“ Подсетимо да је овај изванредан циклус отворен концертом посвећеним Естонији – земљи од које је Бугарска преузела ротирајуће председавање Саветом ЕУ. Концерти се, с малим изузецима, одржавају понедељком. Последњи ће бити у јуну на којем ће бити представљена музика аустријских композитора, јер, као што је познато, Аустрија ће преузети штафету од Бугарске. „Музика Европе“ је заједнички пројекат Софијске филхармоније и Националне музичке академије „Проф. Панчо Владигеров“ који се реализује уз подршку Националног фонда „Култура.“ Извођаче који учествују у његовој реализацији организатори су изабрали у зависности од дела која ће се изводити. Неки од њих су странци који ће представити своју културу. На неким од концерата ће музику одређене земље извести бугарски уметници. 26. фебруара ће квартет „Софија“ и пијаниста Стефан Врачев извести дела Цезара Франка и Жан-Батисте Бревала у склопу програма „Музика Француске.“ 5. марта, захваљујући ауторској музици Солона Михаелидиса, софијска публика ће имати прилику да се упозна с културом Кипра. Извођачи тог програма су студенти Националне музичке академије.
Ево шта нам је о програму испричала проф. Борислава Танева, проректор Академије:
Наши студенти свирају на концертима посвећеним Финској, Летонији, Словачкој, као и на бугарском концерту који ће се, по изузетку, одржати у суботу, 3. марта. Последњих неколико година се на иницијативу претходног руководства Софијске филхармоније остварује једна дивна идеја – музички маратон који обухвата дела бугарских аутора и који ће се организовати у свим салама Концертног комплекса „Блгарија.“ Осим студената у маратону ће учествовати и ученици Националне музичке школе „Љубомир Пипков“ и других музичких школа у земљи. Ово је, по мени, дивна прилика за младе извођаче. Већ је одржано неколико концерата из циклуса – сале су сваког пута биле дупке пуне. По мени, „Музика Европе“ се од културног пројекта претвара у друштвени феномен. Велико интересовање за њих потврђује да људи осећају глад за таквим концертима. Док је трајала припрема за програм, трудили смо се да изаберемо музику различитих жанрова. Ови концерти нису „репрезентативни узорак“ који представља оно најбоље што носи ознаку „класична музика“ у одређеној земљи. Тако, рецимо, у фокусу румунског програма била је оперета, у летонском су посебан акценат ставили на фолклор. Неколико земаља смо представили ауторским концертима – Кипар, Естонију (2. јануара је одржан концерт на којем смо извели дела Арва Парта). Међу уметницима који су позвани да учествују на концертима нашла су се заиста славна имена. Поменућу само фантастичну виолончелисткињу Ању Лехнер из Немачке која је одржала невероватан концерт, публику је обузео онај непоновљиви осећај који се не може описати речима…
Користим прилику да кажем да поред учешћа на овом фестивалу наши студенти су ангажовани и за тзв. бонус концерте везане за поједине концертне циклусе Софијске филхармоније. Предстоје концерти на којима ћемо извести дела Рахмањинова, Брамса. Студенти Катедре за поп и џез музику ће одржати концерт заједно са Националним филхармонијским хором „Светослав Обретенов.“ Наши студенти су редовни солисти различитих симфонијских и камерних оркестара у читавој земљи – у Видину, Враци, Пазарџику. Биће организована и радионица за композицију и музику за електронске игрице – пројекат који реализујемо уз подршку „КантусФирмус“-а и Пенке Куневе (Бугарке која већ годинама живи и ради у САД а један је од најбољих композитора филмске музике и музике за електронске игрице.) У радионици ће учествовати светски позната имена која ће се срести с нашим студентима. Одржавамо добре контакте и односе и с Бугарским културним институтом у Бечу – „Дом Витгеншајн“ на чијој сцени млади и талентовани музичари Академије често наступају.
Валерија Стојанова је тренутно ученица Националне музичке школе у Софији, али упркос својим младим годинама већ је стекла драгоцено сценско искуство, наступајући са нашим познатим извођачима. Одрасла је у породици музичара. Од малена свира на клавиру и..
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на музику из 80. година минулог века. За песму је снимљен и видео-спот у којем Папи Ханс показује и..
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" – у извођењу дечје Вокалне групе"Карловојс" чији је уметнички руководилац Анита Илијева. Аутор..