Будућност ЕУ била је тема дискусије у Националном  дворцу културе у Софији. Ово је први састанак ове врсте у оквиру бугарског председавања Саветом ЕУ на којем су размотрене перспективе и изазови са којима се суочава наша европска породица. Потпредседница Бугарске Илијана Јотова, посланик Европског парламента Андреј Ковачев и његове бивше колеге Елмар Брок, Ивајло Калфин и Евгени Кирилов су изнели своје ставове о теми „Сви путеви воде у Европу? Перспективе за федералну унију“. По речима Јотове:

Бугарска ће испунити своје обавезе као земља председавајућа Саветом ЕУ али је нама важно да све одлуке које ће се донети током тог председавања постану део великог пројекта будућег развоја Европе. Међутим, све то има смисла само ако имамо јасну визију куда идемо. Потребан нам је разговор о одсуству храбрости приликом доношења важних политичких одлука, морамо поменути и како смо затворили европске институције, удаљили их од људи и оне су њима све неразумљивије.

Гђа Јотова је подвукла да је укључивање Западног Балкана на листу приоритета наше земље као председавајуће Саветом ЕУ веома важан и храбар политички потез, а очекивани у марту састанак европских лидера и турског председника Реџепа Ердогана у Варни неће бити само још једна заредом протоколарна посета светског лидера нашој земљи. Биће то један од најсложенијих политичких разговора које ће бугарски премијер водити до краја нашег председавања Саветом ЕУ.

Сви учесници дискусије су се сложили по питању приступања Бугарске и Румуније Шенгену. По њиховом мишљењу, оно касни из популистичких и политичких разлога које истиче Холандија, која тежи да обезбеди своју безбедност. Посланик Европског парламента Андреј Ковачев је изјавио да све земље чланице треба да раде за снажнију и јединственију ЕУ са подељеним суверенитетом. Он је навео да се пружа отпор и на могућност да ЕУ има снажну спољну политику. То се види из изјава неких лидера земаља чланица који се не слажу са политиком коју спроводи висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини. Бивши посланик Европског парламента Евгени Кирилов је подсетио да је ЕУ створена да би вратила мир на Старом континенту. Зато је важно да наставимо да радимо за њену ефикасност иако је она, због мноштва криза, изгубила део своје привлачности.

У свом излагању заменик министра спољних послова Георг Георгијев је скренуо пажњу на значај правилних порука које политичари упућују грађанима Уније. Оне су најбољи начин за излажење на крај са све већим неповерењем у заједничке европске политике и евроскептицизмом.

Бугарска држава никада није подржавала самосталне радње које би могле да наруше интегритет Уније, чак је изражавала страховања с тим у вези. Међутим, ако имамо такве појаве, онда обавезно морамо знати шта их је узроковало. Шта је подстакло политичаре који су рођени и одрасли у ЕУ да сумњају да она треба да остане цела. Бугарска држава и бугарска влада показују да не само раде на подршци снажне Уније већ и да су у том  правцу постигнути реални резултати. Од свог приступања 2007. године до данас, својом доследном политиком, увек смо били дисциплиновани. Доказали смо то превазилажењем најтеже финансијске и економске кризе као и претварањем спољне границе Уније у најбезбеднију границу.

Георгијев је додао да институције које треба да представљају земље чланице имају велику одговорност за то да њихове поруке на правилан начин достигну до сваког грађанина. Ако се то не деси између грађана и институција се отвара јаз, јер не разуме свако смисао европског уједињења.

Његову тезу подржао је и председник Уније европских федералиста Елмар Брок који је подвукао да је за даље постојање европског пројекта потребна подршка грађана.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: eu2018bg.bg