Социјални предузетници чине свет бољим, јер помажу људима да реше своје проблеме и да се развијају. Ова мисија се допада једном младом Бугарину који већ годину и по дана олакшава научн комуникације међу људима који имају знања и који траже знање у различитим крајевима света.
Александру Најденову се допада идеја Немца Андреа Гаула да створи софтвер уз чију помоћ научници и студенти могу да заједно читају и коментаришу сложене текстове и постао је суоснивач платформе PaperHive. Њихов рад је допринео повезивању људи из преко 60 држава света и није остао непримећен. Часопис „Форбс“ их ставља на ранг-листу најуспешнијих социјалних предузетника у Европи.
Социјално предузетништво подразумева да није довољно само имати добре намере да бисмо реализовали неки пројекат већ морамо имати и предузетнички пословни приступ – објашњава Александар Најденов. –То значи да није довољно само прикупити новац од неке фондације или апсорбовати финансијска средства из ЕУ фондова. Важни су прави резултати – колико ће људи добити нашу помоћ, како ће се побољшати њихов живот, да ли ће они бити бољег здравља, да ли ће имати боље образовање, већу плату. Другим речима, социјално предузетништво јесте професионализација доброчинства.
Према 27-годишњем предузетнику, оно има места и у нашој земљи. Пре одласка у Немачку где је завршио економију Александарје радио у НВО “Уједињене идеје за Бугарску” која помаже предузимљивим људима да успешно оснују компанију или да покрену свој пројекат. Александар Најденовнаводи и друге добре иницијативе код нас: “Заједно на часу” припрема младе учитеље и наставнике за проблематичне регионе за које не достаје кадар и финансирање а “Лечење без граница” бесповратно помаже тако што пружа преводилачке услуге приликом консултације са лекаром и регулисање смештаја породица наших болесних сународника за време њиховог боравка у иностранству.
Александарје отпутовао у Немачку са идејом да студира економију а затим да ради у ОУН, али је успео да оствари само половину свог сна. И уопште му није жао што се тако десило, јер је, по његовим речима, открио нешто што има много више смисла – могућност да даповезује научну заједницу из свих крајева света ради размене и тумачења информација из научне сфере. Међутим, књиге и чланци се не налазе на платформи PaperHive већ на страницама издавачких кућа са којима ради компанија.
Бугарске издавачке куће још увек не показују велико интересовање што је донекле резултат чињенице да код нас нема много академских издавачких кућа, али је то питање времена – каже Александар. – Академско издаваштво онлајн данас је свугде у свету стандард а постоји могућност да се оно развија и у Бугарској. Надам се даћемо ускоро сарађивати и са бугарским издавачким кућама и универзитетима.
Платформу PaperHive данас користе у више од 60 државаа број доступних чланака на њој премашује1,7 милиона.
Занимљиво је видети како људи, који можда никада нису посећивали туђе земље, заједно са људима из других земаља развијају науку, прокоментарисао је Александар. – У научном свету, а претпостављам да је то и универзално правило, људи који поседују знања одговарају на питања и на тај начин усмеравају своје студенте али такође чињеница је да професори користе платформу да би уштедели на времену.
Који је следећи велики циљ платформе PaperHive?
Следеће велико тржиште за нас је у сфери научних група и универзитета – каже АлександарНајденов. – Другим речима, тражићемо још ближи контакт са високим школама како би оне користиле платформу у наставном процесу.
Превод: Албена ЏермановаЛокалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за кохезију. Тренутна организација региона, упозоравају власти, додатно наглашава економске дисбалансе и..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева (49,6 евра). Ову информацију изнео је Владимир Иванов, председник Државне комисије за берзе и тржишта,..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..
Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за..