Уочи прославе 140. годишњице Ослобођења Бугарске од Османлија су се у организацији Црвеног крста Бугарске и Гарде Војске Бугарске грађани окупили испред споменика медицинским радницима у Докторском врту како би им одали почаст и подсетили се на њихов подвиг у Руско-турском рату. Споменик се налази у самом срцу града, у врту иза Народне библиотеке „Св. Ћирило и Методије,“ а подигнут је у знак сећања на медицинско особље страдало у Руско-турском рату из 1877-78. године. Споменик је изграђен по пројекту руског архитекте Антонија Томишка. Докторски споменик, како га обично зову становници главног града, подигнут је уз помоћ донатора у периоду од 1883. до 1884. године. Сам споменик представља четворострану зарубљену пирамиду постављену на великој подлози. На врху пирамиде налази се саркофаг од полираног гранита на којем су рељефни крстови које је израдио италијански каменорезац Фарабоско. На све четири стране саркофага уклесана су имена бојева у којима је погинуло највише медицинских радника: у Плевену, на Шипки, у Пловдиву и Мечки. Испод саркофага, на испупченом камењу од којег је изграђена пирамида, урезана су имена лекара, лекарских помоћника, сестара милосрдница и болничара, а међу њима је и име једног Бугарина – доктора Константина Везенкова, лекара који је бринуо за бугарске добровољце. У основи пирамиде налази се натпис који гласи: „Медицинскимъ чинамъ погибшимъ в Турецкую войну 1877 – 1878.”
Свечана церемонија одавања почасти представља симболичан израз захвалности и знак сећања на подвиг погинулих у борби за слободу Бугарске медицинских радника. Одавање почасти почело је парастосом који су служили свештеници Бугарске и Руске православне цркве.
Репрезентативни дувачки оркестар гарде Војске Бугарске и Гарда Војске Бугарске одали су војну почаст и чували почасну стражу испред споменика херојима који су својом хуманом делатношћу током рата створили услове за оснивање Црвеног крста Бугарске.
На церемонији је председник Црвеног крста Бугарске академик Христо Григоров рекао:
Ваше екселенције, драги пријатељи, окупили смо се испред споменика, симбола љубави и захвалности бугарског народа свима који су дали свој живот за ослобођење Бугарске, руским, румунским, украјинским, пољским и беларуским војник лекарима. Споменик је подигнут 1884. године а Црвени крст Бугарске је 1993. године организовао церемонију освештања. Отада до данас сваке године се окупљамо како бисмо рекли једно велико „Хвала!“ Овај споменик има и други потенцијал. Он треба да младим људима шаље поруку да буду добри, милосрдни и да поштују своју историју. Да погнемо главе и одамо почаст овим херојима који су свој живот дали за слободу Бугарске. Вечна им слава!
Церемонији одавања почасти присуствовали су дипломате, политичари и многи грађани како би исказали своју захвалност и положили цвеће на споменик погинулим медицинским радницима.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваКрајем јуна у нашој земљи дозревају најбоље трешње, а сви знају да су најслађе оне из региона Ћустендила, који је познат и као воћњак Бугарске. Тамо се сваке године одржава и Празник трешње. У ствари, овај празник је наставак Првог националног сајма..
Више од 30 бугариста из 11 земаља окупило се у Софији и Пловдиву на дводневном међународном форуму посвећеном ћириличком писму како би представили своја најновија достигнућа у истраживању рада свете браће Ћирила и Методија и подсетили да је бугарска..
"Сасвим мало треба човеку да створи услове да будемо заједно" – гласе речи младог Станислава Грозданова. Оне постају покретачка снага "буђења" бугарског села у јеку фудбалског лета на Старом континенту. Само 68 км западно од бугарске престонице, у..
"Сасвим мало треба човеку да створи услове да будемо заједно" – гласе речи младог Станислава Грозданова. Оне постају покретачка снага "буђења"..
Бразил је можда једна од најмање популарних дестинација за миграцију међу Бугарима данас. Ова земља није позната по високом животном стандарду, али..
На овогодишњем другом по реду издању Међународног форума ћирилице „Азбука, језик, идентитет“ у Софији учествује више од 30 слависта из 11 земаља. Дводневни..