Град Видин је настао у 3. веку пре нове ере као келтско насеље под именом Дунонија. Римљани су га освојили у 1. веку и назвали га Бононија. У средњем веку, већ под називом Бдин, насеље је ушло у састав Бугарске још на самом почетку, када ју је основао кан Аспарух (681-701). Данас овај подунавски град чува културно и историјско наслеђе које нам открива како су нашу преци живели у римско доба, у бугарском средњевековљу, периоду Османског царства и у годинама после ослобођења Бугарске од Османлија. Наш водич кроз град је Волен Антов. Обилазак нам почиње од амблематске за овај град тврђаве „Баба Вида.“
Ово је најбоље очувана средњевековна тврђава у Бугарској. Нема друге тврђаве на територији данашње Бугарске која је толико добро очувана у свом првобитном облику из 14. века. Поред тога, одавде се отвара леп поглед на реку Дунав, прича Волен.
С тог места крећемо према Дунавском парку где се налази неколико амблематских за Видин зграда.
Међу њима су зграда Видинске митрополије, стара турска пошта и џамија коју је подигао управник Видинског пашалука Осман Пазваноглу (1793-1807), који је био на челу одметника од централне власти и водио самосталну политику.
Ово је једина џамија на свету која уместо полумесеца има окренуто срце, вероватно као израз љубави Пазваноглуа према својој породици. Друга такође занимљива зграда у Дунавском парку је синагога, рекао је наш водич.
Синагога датира из краја 19. века. У то време је у граду живела велика јеврејска заједница. Након Другог светског рата већина те заједнице напустила је град Видин. Тужна је судбина синагоге која је друга по величини после оне у главном граду Бугарске. На кратко су је користили као складиште након чега је препуштена забораву. Али данас има наде за будућност синагоге. И пошто ју је недавно јеврејска заједница у Бугарској предала општини, она ће моћи да аплицира за пројекте обнове.
Наша следећа станица у Видину је централни трг где се може видети некадашња главна капија Видинске тврђаве. Нешто више времена смо издвојили како бисмо обишли катедралу Светог Димитрија Солунског која је изграђена на месту дрвене цркве из 17. века.
У средњем веку је град био важан транзитни пут за робу намењену европском тржишту. И данас у Видину постоје места која нас подсећају на онај период:
Град је одржавао везе с Млетачком републиком, каже Волен. И данас у граду постоји место које се зове Млетачко складиште (Венецијански склад).
Реч је о подземним просторијама које се налазе близу тврђаве „Баба Вида.“ Вода није продирала у ове просторије тако да је роба складиштена на сувом.
Као сваки град и Видин има своја блага која су остала скривена за неупућене. Таква човек увек може да види кад скрене с главне туристичке руте, каже Волен Антов. Ту су вам добро очуване рушевине зидина које су поприлично удаљене од центра града, занимљиви споменици из доба Османског царства, који су ван зидина старе тврђаве, као и гроб Османа Пазваноглуа.
Да је град одржавао односе са земљама из централне и западне Европе потврђује и архитектура Видина. Посебно крајем 19. и почетком 20. века Видин је важио за један од градова који су први донели европску архитектуру у данашњу Бугарску. Путујући уздуж и попреко по Европи трговци су преузели многе идеје и тако се у граду обликовала архитектура која је представљала имитацију западноевропске архитектуре из тог доба, објашњава Волен Антов.
Волен Антов је млади човек родом из Видина који је у једном периоду свог живота градио успешну каријеру у Софији. Али се упркос томе одлучио на повратак у завичај. На питање зашто је то учинио Волен одговара да будућности има свугде, довољно је да имаш јасне циљеве. Најлакше је отићи у велики град. Али сам ја навикнут на живот у Видину. Овде се добро осећам и не намеравам да га напустим, каже Волен и додаје:
Данас сви говоре о Видину као о најсиромашнијем крају у оквиру ЕУ. То не можемо порећи, али такав однос шкоди граду. А то никако не сме бити главна карактеристика града. Видин је град који чува дух прошлих времена што га чини једном веома атрактивном дестинацијом, рекао је Волен Антов.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваУ потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..
Милион и осамсто хиљада Бугара путовало је туристички у трећем кварталу године, саопштио је Национални завод за статистику. Њих 72,3% путовало је по земљи,..