У сферама у којима су професије феминизиране постоји највише насиља, показала је анализа података испитивања јавног мњења које је спровео Институт за социјална и синдикална истраживања Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ). Према истраживању, 40% послодаваца брине насиље и злостављање на радном месту, али је тек 25% њих предузело превентивне мере за спречавање физичког и психичког насиља. То је постало јасно на националној конференцији на тему „Не“ насиљу на радном месту“ коју је пред 8. март организовала Комисија за родну равноправност, породицу, жене и децу при једном од највећих синдиката у земљи КНСБ.

Из Синдиката бугарских учитеља су подсетили да када говоримо о стресу и злостављању на радном месту учитељска професија заузима прво место, на другом и трећем месту су здравствени радници и новинари. Главни разлози због којих долази до тога су социјалне и економске природе. Као прво су лидери синдиката навели негативно социјално окружење које карактеришу сиромаштво и незапосленост, несигурност и све чешће манифестације криминалног понашања и недостатка разумевања међу различитим слојевима друштва. Примера физичког и психичког злостављања на радном месту има све више, стога су синдикати предложили да буде усвојен Закон о спречавању насиља на радном месту. За Бугарску је појам „насиље на радном месту“ нешто ново, али ови проблеми нису од јуче,“ каже др Љубен Томев, шеф Института за социјална и синдикална истраживања при КНСБ и додаје:

Проблем насиља над женама на радном месту није личне него структурне природе и потиче из давних патријархалних времена, али у савременом свету постаје све већи због глобалног економског модела који комерцализује експлоатацију женског рада. Паралелно с тим је насиље на радном месту кршење права свих радника. Насиље је различитог карактера, али је најчешће физичко и психичко, уз систематско злостављање, вређање и малтретирање. Подаци показују да је 7,5% анкетираних радника било изложено физичком насиљу у последњих 12 месеци. Понекад су психичке трауме опасније него физичке. Негативне последице по нашу привреду огледају се у смањењу продуктивности, одсуству с посла због болести, флуктуацији радне снаге, раном пензионисању итд. 10% од укупно 18% испитаника који су навели да су доживели стрес на радном месту, праћен телесном повредом, потражило је медицинску помоћ. Кад се узме у обзир и индиректна штета постаје јасно да стрес на радном месту кошта скупо наше друштво. Осећања беса, беспомоћности и страха које је доживела жртва насиља често се преносе и на остале чланове породице.

Насиље је толико присутно у нашој свакодневици да га је понекад веома тешко препознати, указати на њега и осудити га. Оно почиње још у дечјим јаслицама, затим се наставља у школи, на радном месту, препознајемо га и у говору мржње који се чује и с парламентарне говорнице, медијима, у ватреним обрачунима на улици, све су то победе насиља над цивилизацијским друштвом којем претендујемо да припадамо, рекао је потпредседник КНСБ Пламен Нанков. А проблем насиља на радном месту је директно везан за питања као што су обезбеђивање достојног рада и заштита основних права запослених. Ево шта је још Пламен Нанков рекао:

Кад неко физички или психички злоставља неку особу на радном месту, он треба да одговора пред судом. Ако ме неко лиши посла и не могу да издржавам породицу, ово је такође насиље на радном месту. Уколико послодавац обрачунава доприносе по умањеној основици у односу на основицу плате по којој је био дужан да их обрачунава, ово се такође сматра насиљем. Неко треба да заустави ово безумље, у супротном ћемо изгубити битку и нећемо више бити правна држава, упозорио је потпредседник КНСБ.