Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Синергија“ бугарске ликовне уметности у Европском парламенту

БНР Новини

У Европском парламенту је до краја јуна приређена изложба „Синергија“, која је посвећена бугарској ликовној уметности. Укључена су дела савремених бугарских аутора из колекција Националне галерије и Европског парламента. Посетиоци могу да виде слике проф. Андреја Данијела, Бориса Мисиркова, Георгија Богданова, проф. Станислава Памукчијева и др. а на програму је културних манифестација за време бугарског председавања Саветом ЕУ. Историчар уметности Надежда Џакова – кустос изложбе, додаје:

Надежда ДжаковаОд јануара 2011. године Европски парламент представља изложбе уметничких дела из своје колекције да би обележио свако ротационо председавање Саветом ЕУ.  Ове године Бугарска први пут преузима то председавање и до краја јуна посетиоци ће моћи да на једном месту виде дела бугарских аутора из колекције Европског парламента. Године 2011. Европски парламент је купио бугарска уметничка дела која су и у саставу актуелне изложбе. Паралелно с тим позвани смо да представимо и дела из колекције Националне галерије.

Појмови „синергија“ и „синергизам“ се широко користе у различитим областима науке, економије, пословања. Гђа Џакова објашњава шта сугеришу дела која су приказана на изложби под именом „Синергија“:

Александар Влчев, „Породични портрет“, фотографија на алуминијумСинергија описује стање када је целина нешто веће и другачије од збира својих делова. То је и идеја изложбе о целовитом представљању бугарске уметности. Наравно, акценат се ставља на поједина имена и дела, али се може видети и уопштенији поглед на нашу земљу. Осим што је повезана са бугарским председавањем Саветом ЕУ изложба обележава и 2018. годину као Европску годину културне баштине. Тако да синергију откривамо и у представљању нашег културног блага као дела једне заједничке целине односно културне баштине, архитектонског окружења и синергизма, повезаног са њиховим изучавањем, истраживањем представљањем изабраних дела.

Како је извршена селекција дела укључених у изложбу?

Акценат је стављен на дела повезана са нашим културним наслеђем, а посебно са местом модерног човека у нашем окружењу. Представљени су аутори који раде у различитим медијима. Поново имамо синергизам који се огледа у уједињењу медија и културе. Карактеристично за нашу модерну уметност је то што се код ње не може говорити само о једном правцу него увек морамо имати у виду више њих а то су: фотографија, видео-арт, инсталације, сликарство.  А код свих њих водећа тема је „Како данас присуствује човек?“. 

Борис Мисирков-Георги Богданов, „Породица Смољанови“, пигментна штампа, папир
Светлана Мирчева, глагољичка слова, плексигласУ видео-делу доц. др Аделине Попнеделеве „Мазохистички перформанс по делима Ханса Кристијана Андерсена” присуствује прошлост и данашњица повезане са местом жене у савременом свету. Шта друго могу да виде посетиоци?

Претпостављам да ће посетиоци лако успети да „ухвате“ различите правце и подтеме заступљени на изложби. Поменула бих дело тандема Мисирков-Богданов „Викенд“ – серију фотографија под насловом ”Викенд 2126.” које најопштије речено приказују наше споменике из доба социјализма у очима будуће генерације. Аутори покушавају да виде како та генерација гледа на нашу прошлост. Претпостављам да ће ова тема заиста бити занимљива за посетиоце Европског парламента. Разуме се, нису безначајни коментари Андреја Данијела о нашој прошлости. Ту је и дело Светлане Мирчеве посвећено глагољици које је такође важно за везе између бугарске и европске културе – каже у закључку кустос Надежда Џакова.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: multimedia.europarl.europa.eu




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20