Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Упркос извесном побољшању 2017. финансијско стање општина остаје забрињавајуће

БНР Новини
Фотографија: архива

Министарство финансија је ове недеље објавило податке о финансијском стању општина у Бугарској у 2017. години који сведоче о извесном побољшању. Просечни ниво општинских дугова код нас, разматран као проценат прихода и субвенција, је смањен са 49,16 % 2016. на 48,08 % крајем 2017. Смањене су и неизмирене обавезе - са 7,25 % на 5,58 %. У 2018. години са листе општина којима је потребно финансијско оздрављење брисана је 21 општина али су уврштене нове две, док трајно од 2016. наовамо присуствује других девет општина.

Побољшање је констатовано и на Генералној скупштини Удружења општина /највеће невладине организације у нашој земљи/ одржаној пре нешто мање од месец дана у Софији. На Скупштини је руководство Удружења признало да је последње године макрооквир за финансирање општина био бољи – обезбеђен је већи износ средстава за образовање, социјалне услуге, здравство и др. Међутим, скренута је и пажња на неке забрињавајуће чињенице. Позван да присуствује председник Бугарске Румен Радев је упозорио да у Бугарској још није постигнут европски модел децентрализације општина који је у многим државама мотор прогреса.

Према подацима Института за тржишну привреду, 2016. године приходи локалних органа власти као однос према БДП у Бугарској достижу тек 7% код просека за ЕУ од 15,6%. Вођени својом финансијском немоћи због одбијања централне власти да предузме реалне кораке у правцу финансијске децентрализације, бугарске општине предузимају повећање пореза. Исте 2017. године, за коју Министарство финансија износи податке према којима се запажа побољшање финансијског стања општина, позната су 62 случаја повећања локалних пореза, већина којих се сматра кључним и само осам случајева смањења локалних пореза. Према Институту за тржишну привреду, најједноставнији и најлакше применљив модел истинске промене у финансијској самосталности локалних власти јесте уступање дела или свих прихода од пореза на доходак општинама по принципу “новац прати личну карту”. Али након неуспелог 2015. године покушаја да се то оствари, са данашњим даном тема трансфера пореза на доходак општинама је фактички напуштена а владајућа гарнитура практично предлаже да се финансијска децентрализација оствари преко повећања пореског терета уместо путем расподеле наплаћених пореза.

Неки стручњаци као други разлог за општинске невоље наводе потребу за обезбеђивањем кофинансирања европских пројеката, што доводи до подизања кредита и нагомилавања дугова. У ствари, то кофинансирање представља додатни терет за општине и још један велики проблем заједно са веома слабом наплативошћу пореза.

Међутим, иако са данашњим даном дебата о децентрализацији и трансферу дела прихода од директних пореза општинама није посебно актуелна, активности локалних власти показују да је одсуство децентрализације реалан проблем. Према Институту за тржишну привреду, упркос валидности аргумента да се оваква промена мора извршити тек након укрупњавања општина и нове територијалне и административне поделе, уз постојање политичке воље ова промена је могућа већ од 2018 године. Слично мишљење је изнето и на Генералној скупштини Удружења општина, а такав је био и став бугарског председника Румена Радева, према коме је стварно побољшање стања општина могуће једино ако се разради ефикасна национална политика регионалног развоја.

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хесус Кабајеро – Менaџер године у Бугарској за 2024. годину

Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..

објављено 5.11.24. 09.19

Бугарска потписала уговор о новим нуклеарним капацитетима с компанијама „Вестингхаус“ и „Хјундаи“

НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..

објављено 4.11.24. 14.31

Европски модел субвенционисања нарушава пољопривредну производњу у земљи

За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..

објављено 31.10.24. 09.43