Нема друге државе у Европи, па и у свету, која поседује огромни перкусиони инструмент на којем се могу изводити музичка дела путем синхронизованог звука звона. Пре скоро 40 година на периферији Софије је подигнут масивни монумент где су на бетонским постаментима постављена различита звона из свих крајева света.  Међу њима је најстарије звоно из XI века, као и копија звона и копија звона из IV века пре нове ере. Пројекат је део замашне иницијативе социјалистичке Бугарске везане за одржавање Међународне дечије скупштине уз учешће делегација из целог света. На прво издање форума 1979. у Софију су стигле делегације из 79 земаља, а свака од њих донела је звоно као симбол своје домовине. Дечји форум „Застава мира“ одржавао се сваке треће године, а 1989. био је најбројнији - стигла су деца из 135 држава, а број звона се повећао. Тако је настао монумент који се данас једноставно зове „ Звона“ / на бугарском - „Камбаните“/. Иако некада веома популаран, више година он је он био занемарен и заборављен.

Данас се Софија обнавља и развија уз учешће пуно младих и активних људи, који не познају изблиза идеологију времена пре 1989. године. Они желе да скрену пажњу јавности на тај монумент као на један од лепих симбола мира, разумевања и вере које поседује главни град Бугарске. „Тренутно многи Софијци чак не знају да такав споменик постоји и зато сматрамо да о њему треба више причати” – каже Христо Илијев, коорганизатор пројекта „#Сподели камбаните” /на српском језику - #Подели звона/ НВО Спаси Софију. Она је прошле године уложила новац, који јој је доделила Софијска општина, у износу од 11 хиљада лева у свој пројекат чији је циљ оживљавање места на којем се налазе „Звона“. Очишћен је део бетонске конструкције, монтирана је расвета у високом делу монумента, израђене су и информативне табле. „Желимо да овом споменику културе повратимо некадашњи сјај” – каже још Христо Илијев.

По његовим речима, осим непоновљивог изгледа звона на позадини планине Витоше, цео парк површине 38 хектара представља веома пријатно место за летњу шетњу. Ево шта је за Радио Бугарску још рекао Христо Илијев: "Имам 29 година и не сећам се оних година али није ми јасно зашто нас неки људи питају зашто општинским новцем обнављамо споменик из доба комунизма. По нама, није реч о споменику неке политичке партије или идеологије, тамо нема такве симболике. Баш супротно – парк „Звона“ је у своје време био нетрадиционалан, није се уклапао у тадашњу идеологију. Зато овај монумент, који је створен специјално за Дечију скупштину, није типичан за социјалистичку уметност а по мом мишљењу, он нема ничег заједничког са духом оног доба. Када је уклоњен споменик испред Националног дворца културе у Софији, који је подигнут поводом обележавања 1.300 година од оснивања бугарске државе, неки људи су нам се обратили као да би нас упозорили да су следећа на реду „Звона“. То ме заиста изненадило. Два споменика немају ничег заједничког, а посебно што се оног испред Дворца културе тиче, не заборавимо да су настали проблеми са конструкцијом веома брзо после подизања, тј. он је неквалитетно изграђен. Док је монумент „Звона“ много боље изграђен, при томе ова звона су виши облик монументалне уметности из оног доба. Снимили смо их дроном са висине – предивно! . Место је веома лепо, а ове године смо понудили да тамо одведемо госте који су у наш главни град дошли ради бугарског председавања Саветом ЕУ. Стало нам је да виде „Звона“, јер се њима поносимо, јер су она јединствено место за целу Европу. Нигде другде нема толиког броја звона која звуче као диван музички инструмент.

На интернет страници НВО посвећеној пројекту „#Подели звона“ /„#Сподели камбаните”/ могу се прочитати занимљиве чињенице о некадашњој међународној дечијој скупштини која је у Софији одржана под мотом “Јединство, стваралаштво, лепота”. Из објављених информација сазнајемо да је 1979. године Бугарска желела да потисне у позадину политичке сукобе из доба Хладног рата и да се међународној заједници представи као толерантна и отворена према свету држава. Сада, 40 година касније, идеја о Дечијој скупштини у Софији је поново жива и ужива велику подршку на стотине младих људи који не скривају свој ентузијазам.

Начинићемо покушај да уз подршку грађана и Софијске општине поново организујемо такву скупштину и то не вођени идејом да препорађамо комунизам него жељом да за децу из целог света организујемо незабораван састанак. Да приредимо за њих нешто, да им пружимо могућност да се међусобно упознају, као и да упознају културе других земаља. Занимљиво је што је још 80. година Дечија скупштина постала толико популарна да је Бугарска донела одлуку да се она одржава сваке треће године. Да видимо да ли ћемо идуће године успети да такву скупштину, у њеним некадашњим размерама, организујемо поводом обележавања њеног 40-годишњег јубилеја. Ако неко жели да помогне или има идеју, нека нам се јави“, рекао је у закључку Христо Илијев.

Превод: Албена Џерманова