Вољена бугарска народна певачица Динка Русева напустила је овај свет мало пошто је навршила 70 година. Изгубили смо срдачну и добру личност, изузетну извођачицу песама из фолклорног подручја Тракије. Њено стваралаштво ће остати трајна инспирација за младе интерпретаторе народних песама.

Успомене о Динки Русевој евоцира велики љубитељ њених песама и породични пријатељ Тодор Тодоров.

Са Динком Русевом ме је упознао ћеманџија Атанас Влчев. Јавио ми се телефоном и рекао:“Открио сам невероватну певачицу на једној свадби у Тракији“. Била је то Динка Русева. Она је умела да свира добро и на хармоници, а још је певала и песме тадашње гранд даме бугарске забавне музике Лили Иванове. Прва песма у њеном извођењу која ме је освојила била је „Никола говори Петранки“. Њен начин певања је непоновљив иако је данас многе певачице покушавају опонашати. Нико не може имитирати њен медени глас, нити недостижан вибрато. Певала је јасно и разговетно, слушаоци су могли чути сваку реч. Добро познајем њену породицу и децу. Њен старији син Драгија је хармоникаш и сада ради у Швајцарској, а млађи је био кларинетиста и саксофониста у групи Иве Папазова, а сада - у оркестру „Јужни ритмови“ Тодора Кожухарова. Динка Русева је највише певала на разним свечаностима, свадбама, прославама крштења, освећењу кућа и станова, на саборима. На жалост Динка нема диск са својим песмама, изузев једне лонг плеј плоче коју је пре више од 30 година издала дискографска кућа „Балкантон“. Њене ученице су фолк певачице Емилија и Десислава. Динка Русева јако се радовала деци која певају њене песме. Такав је био, рецимо Донко Марков из Варне. Динка је била срдачна и веома добронамерна жена. Није дозвољавала да у њеном присуству неко сплеткари против колега, јер их је све волела. По занимању је била зоотехничар. Десило се једном да она оде у једну овчарску фарму и тамо је пси нападну. Мало после тога на концерту у Чирпану она је певала песму у којој се каже:“Нашла сам се на месту где ме пси не знају, па су залајали на мене“ и пошто смо обоје знали о њеном инциденту, она ме је погледала, па праснула у смех и није могла да доврши песму. Динка има једну песму „Високо ми сијаш звездо“. Желео бих да она одоздо сија надалеко. Нека јој је вечна слава и хвала.