Сафет Халид из села Зарица, у околини града Силистре, у североисточној Бугарској, је узео код себе у кући пет промрзлих рода а тако је поступило и више десетина других људи који су покупили још пуно „залеђених“ птица и сместили их крај огњишта па чак и на својим креветима. И први пут од више времена наовамо овај чин доброте обишао је нашу земљу и претворио се у најважнију вест.

Др Руско Петров је у рану зору кренуо на пут да би обишао више од двадесет насељених места у којима су милосрдни људи узели роде код себе у кући. У подне га срећемо на снежном путу који води до села Зарица – заједно са другим колегом из Спасилачког центра за дивље животиње удружења „Зелени Балкан” у Старој Загори он је већ успео да обиђе неколико села.

Тренутно се налазимо у општини Дулово – ту смо нашли 22 роде и само је једна од њих слабашна, те смо је специјалним возилом превезли у наш Спасилачки центар – прича др Руско Петров, оперативни управник Центра. – Пре тога смо посетили административну област Шумен где смо са колегама из Регионалног инспектората за животну средину и воде у Шумену и Русеу обишли села Климент и Наум. Тамо је била укупно 21 рода – 19 њих у добром стању а две су биле сломљених крила тако да смо их узели код нас. Потом смо боравили у селу Браничево где смо видели 14 рода у задовољавајућем стању и једног обичног мишара кога смо такође превезли у Спасилачки центар пошто је био јако промрзао.

Људи су за роде отворили своја срца и куће и стално се нешто око њих врте. Међутим, ветеринарски лекар каже да то није добро за птице, јер су оне дивље животиње и нису навикле на људско присуство око себе.

Са већином људи смо разговарали и рекли им да роде сместе у просторију у коју људи не улазе стално, јер их у противном узнемиравају и стресирају – објашњава др Руско Петров. – Покушавамо да већину птица изведемо из кућа и окупимо на једном или два места у селима – претежно у зградама сеоских општина, јер добро би било да за роде буду задужени председници општина и да само једна особа улази код њих једном дневно тек да би им остављала свежу храну и воду.

Доктор са собом носи 420 кг рибе и у сваком насељеном месту, у зависности од броја птица, оставља храну која би требало да буде довољна за недељу дана – док не стигне топло време и док роде не одлете.

Др Руско Петров каже да сваке године у овом сезонском периоду у североисточном делу Бугарске има снега тако да су роде навикле да опстају и у суровијим условима. Проблем је овог пута узроковала поледица на подручју Дулова, Силистре, Русеа и Шумена, због које су у ствари роде промрзле и била им је потребна помоћ – да бар неколико дана проведу на топлом месту, а затим да се поново врате у природу. И зато, да људи нису интервенисали неке од птица вероватно и не би преживеле.

Али нису само роде у невољи. У Спасилачком центру у Старој Загори има пуно пацијената којима је потребна медицинска нега и топлота – преко 250 лешинара, пеликана, малих ушара, кукувија, чапљи, обичних мишара и др. Само последња три дана преко хитне телефонске линије Центра добили смо више од 300 дојава о родама у невољи.

Регионални инспекторати за животну средину и воде у Шумену и Русеу су веома добро и компетентно обавили свој посао, јер су се одазвали свакој дојави – подвлачи др Руско Петров поводом критичних коментара на интернету на рачун невладиних организација и државних органа. – Увек су у контакту са нама и реагују на сваки наш позив, дају нам упутства о томе шта треба урадити да би се у кућама својих спасилаца роде добро осећале. Иначе, ако сви ми желимо биодиверзитет, потребно је да поред невладиних организација и Регионалних инспектората за животну средину и воде помажу и сви грађани у нашој држави. Ипак државу чине људи који у њој живе.

Људи који су роде у својим кућама прихватили као рођену децу се надају да ће спасене птице савити гнездо на димњацима њихових кућа. Ако ли роде одлете, њихови добротвотори не треба да мисле да су птице незахвалне, јер је за роде важно да живе у најповољнијим за њих стаништима.

Превод: Албена Џерманова