Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Благовести – почетак нашег Спасења

БНР Новини
Фотографија: архива

25. марта хришћанска црква прославља Благовести. Данашњи празник је истовремено Господски и Богородичин, каже отац Антониј Марчев из Пирдопске духовне околије, Ловчанске епархије. На данашњи дан хришћани обележавају један изузетан догађај у хришћанском свету – када је Господњи Арханђео Гаврило донео Пречистој Деви Марији благу вест о предстојећем доласку Спаситеља. Свети јеванђелиста Лука сведочи о том догађају овако: „А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет, Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти Снимкамеђу женама!“ Шест месеци пошто је Гаврило свештенику Захарију благовестио рођење Светог Јована Претече, крститеља нашег Господа, исти тај арханђео послат је у Назарет да Деви Марији пренесе добру вест. „А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав? И рече јој анђео: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега.“

А Света црква тако опева празник: „Данас је почетак нашег Спасења и разоткривање вечите тајне – син Божји постаје син Девице и Гаврило благодат благовести. Због тога нек и ми са њим певамо Богородици: радуј се Благодатна, Господ је с тобом!“

Да ли можемо рећи да су Благовести празник зачећа и живота?

„Да, можемо. Те с тим у вези желео бих да скренем пажњу да је пре 9. септембра 1944. г. Благовести био и празник мајке, јер је Света Дева мајка нашег Господа. У доба социјализма тај је празник замењен обележавањем 8. марта, као део борбе против цркве, у склопу које су поред осталог забрањиване хришћанске славе или пак се покушавало придати им световни садржај. Али вратимо се у доба када је на дан Благовести обележаван Празник мајке. О томе сведочи прича хришћанке Марине Младенове о породичним традицијама везаним за тај дан: „За мене Дан мајке је био духовни породични празник. Увек је ишао заједно са црквеном службом, са празником Свете Богородице и тада као да се на наше мајке преносила честица светлости, честица радости мајке Божје. На жалост, после демократских промена тај се празних слави некако камерно и то само у старим хришћанским фамилијама, које још увек чувају ту стародавну традицију. Желела бих да верујем да исто као што је било у прошлости, и данас одајући пошту највећој од свих Мајки – мајци Спаситеља човечанства, ми ћемо се мислено поклонити и нашим мајкама.“ И ја бих у закључку додао: Нека молимо Господа да и ми направимо све што од нас зависи да бисмо вратили исконски значај тог празника у животу нашег друштва.“

Да ли постоји нека посебна црквена обредност коју треба да поштујемо на Благовести?

„Обреде које Бугари обављају у неком су смислу веома удаљени од хришћанских начела, а један од узрока распрострањеног паганства је да су људи били силом удаљени хришћанског живота. Иначе, на тај дан се не ради ништа посебно. Сваки хришћанин зна да иде у цркву, а онај који је држао пост и припремљен је, да добије причешће. Те да се онда посвети дочеку Ускршњих празника. Исто тако бих волео рећи да тога дана Света црква дозвољава мало „блажи“ пост и конзумацију рибе, каже у закључку отац Антониј Марчев.


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

 др Мустафа Хаџи

Курбан-бајрам – празник милосрђа и праштања

У Бугарској грађани муслиманске вероисповести данас славе Курбан-бајрам - један од два највећа празника у исламском календару, који је у народу познат и као Дан жртве или Хаџијски бајрам јер му претходи ходочашће у Меку. „Курбан је арапска реч која..

објављено 16.6.24. 07.50

Дан Арефата – дан уочи Курбан-бајрама

Уочи Курбан-бајрама муслимани широм света обележавају Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа током којег се хаџије подсећају на стварање човека и милост Божју. Ове године тај дан пада у суботу, 15. јун, а муслимански верници га проводе у..

објављено 15.6.24. 07.30

Римски логор и гладијаторске игре на Фестивалу античког наслеђа „Орао Дунава“

Осамнаесто издање Фестивала античког наслеђа „Орао Дунава“ одржаће се између 14. и 16. јуна на две локације у околини Плевена – у колонији „Улпија Ескус“ у близини села Гиген и римском кастелу „Ад Путеа“ код села Рибен. Фестивал ће бити отворен 14...

објављено 14.6.24. 08.05