Ако сте студент, ако се бавите консекутивним превођењем или пак из неког другог разлога треба да брзо бележите нечије речи, одмах се определите за стенографију. Она ће вам увелико помоћи!
О улози стенографије прича председник Националног удружења стенографа, дактилографа и оператера на рачунару Карамфил Матев. По образовању је инжењер, али је своју пасију из тинејџерских година – брзопис претворио у професију. Још као ученик постао је републички шампион и почео да зарађује као парламентарни стенограф. Касније је руководио је одсеком за стенографију у Влади Бугарске, а данас је парламентарни стенограф. Његов рекорд од 180 речи у минуту одликован је медаљом на Светском првенству у стенографији.
Потреба за настанком стенографског писма у Бугарској наметнула се после Ослобођења 1878. године. Тада је сазвана Уставотворна скупштина – прво такозвано Велико Народно собрање које је усвојило један од најмодернијих у оно време устава у Европи – Трновски. Дебату народних посланика бележили су људи који су писали на традиционалан начин. После насталих спорова о записима, донета је одлука да се и код нас, исто као и на Западу, запосле брзописци. И пошто у Бугарској није било ниједног стенографа, позван је један Словенац, прича Карамфил Матев:
„Словенац се звао Антон Безеншек. На бази немачке стенографије Франца Габелсбергера он је већ био израдио словеначко стенографско писмо.
У јесен 1879. г., пошто је разрадио први организовани систем скраћеног писања на бугарском, Безеншек и његов друг Иржи Прошек постали су и први стенографи у Бугарској. Они су брзопису научили и своје будуће бугарске колеге. Недавно је Удружење стенографа иницирало постављање споменика Безеншеку у Словенији, прича даље наш саговорник:
„Испоставило се да сами Словенци не познају добро Безеншека и његов значајан допринос стенографији, јер је већи део живота провео у Софији и Пловдиву. У Бугарској постоји један споменик Безеншеку у центру Пловдива. Успоставили смо везу са културно-просветним удружењем „Безеншек“ у његовом родном месту и данас се у Словенији већ уздиже копија бугарског споменик , а постављен је такође и његов барељеф.“
Међу значајнијим личностима које су савладале тајне брзописа су наши истакнути песници Пејо Јаворов и Димчо Дебељанов, овај други је био парламентарни стенограф. Карамфил Матев и његова колегиница Виолета Бошкова, „превели су“ стенографске бележнике Јаворова.
Међутим, шта заправо представља стенографија и зашто је то писмо толико корисно?
„Стенографија је својеврсна нова азбука са веома краћом линијом писања. Она користи симболе и скраћенице – сигле које омогућују бележење нормалног људског говора - око 120 речи у минуту – објашњава Матев.
Парламентарна стенографија је веома одговорна професија јер помаже да се записују дебате приликом доношења закона. То тражи максималну концентрацију јер ни у ком случају не сме доћи до изопачавања изјава посланика. Стенографи бележе и атмосферу у сали, реплике које често не присуствују у фонограмима. Ево шта прича Матев о свом свакодневном раду:
„У парламенту се мењамо сваких петнаест минута. Док колеге раде дешифрујем текст, проверавам га и одштампава записе.
Домаћим стенографима дугујемо начин на који су поређане типке на тастатури за бугарски језик:
„На почетку стенограми су дешифровани ручно. Прве писаће машине увезене су из различитих земаља, а различите компаније производиле су различите тастатуре. Тада су се парламентарни стенографи окупили и заједно саставили начин ређања сета дугмади који се од децембра 1907. сматра званичним бугарским стандардом.
Некада су Бугари били светски шампиони у дактилографији и стенографији. Али се данас стенографија изучава на свега неколико места у земљи. Једно од њих су бесплатни курсеви Удружења стенографа чији су чланови убеђени да стенографија није једноставно бутик професија, него има примену и у будуће.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: лична архиваФакултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..