Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Стигао нам Цвети – песма се ори, коло се вије

Срећан празник!

БНР Новини

Дан после Лазарове суботе и недељу дана пре Васкрсења Христовог су Цвети– празник пролећа, природе која се препорађа и њене животворне снаге. У црквеном календару је посвећен Христовом уласку у Јерусалим где је дочекан маслиновим и ловоровим гранчицама – пет дана пре свог страдања на крсту. Славе га православни хришћани, католици и протестанти.

Снимка

Код нас се овај празник зове још и Врбница, Цветна недеља, Куклинден (Луткиндан). По традицији ујутру се иде на литургију у цркви после које се људи враћају кући са освештаним врбовим гранчицама, здравцем и цвећем који се стављају пред икону у кући или на улазна врата. Некада су чували венац од врбе дуго после празника јер су веровали да их његова магијска моћ штити од болести, урокљивих очију и природних непогода. У пролеће и лето када се почела дизати олуја, људи су тај венац износили на двориште и кроз њега гледали на градоносне облаке у нади да ће се небо разведрити. Или пак су спаљивали део гранчице не би ли тиме спречили да муње погоде људе, куће или стоку.Узевши у руку врбову грану освештану на празник Цвети, они су водили стоку на прву пролећну испашу како би говеда била здрава и имала више младунчади.

Цвети је празник за који су се месиле погаче посебно намењене извођењу девојачких обреда. Тог дана су се извршавале ритуалне радње којим се завршавају обреди поводом Лазареве суботе. Пре подне девојке су се окупљале на обали најближе реке. Свака од њих је носила врбову гранчицу, букет цвећа или хлепчић, називан лутка. Девојке су спуштале у воду обредне предмете и по томе чији ће венац или хлепчић вода најбрже понети, гатале која ће се између њих прва удати. Девојка чији хлепчић први заплови у води назива се кума и ужива посебну пажњу од стране својих другарица.

Снимка

Велики пост још није завршен, али због значаја празника допушта се једење рибе. Традиција не дозвољава да се игра затворено коло него само Боенец (Буенек, Бујанец) – бујно, отворено коло које се изводи уз песму. Ланац кола се креће у десно, а ланац вијуга. Данас се празник слави у целој земљи. Врбове гране и цвеће украшавају цркве и куће. Највеселији је овај дан у домовима оних који славе имендан. Њих је заиста пуно – то су сви који носе име по неком цвећу, дрвету или жбуну.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20