Симболика ускршњих јаја мењала се током векова. Најстарија изрезбарена нојева јаја која су пронађена у Африци, потичу од пре око 60 хиљада година, а служила су као дар. Сумери и Египћани су златна и сребрна јаја користили на сахранама. Паганска веровања различитих народа тврде да је јаје симбол Васионе, плодности и пролећног препорода природе. За хришћане црвена јаја пак су симбол Христове крви. А у нашим данимафарбана јаја су неизоставни симбол светлих Ускршњих празника и део обреда који се тада изводе.
Јаја се у Бугарској фарбају на Велики Четвртак или Велику суботу а за то је задужена најстарија жена у кући. По традицији прво јаје увек треба да буде црвено.
„Црвено јаје симболизује плодност и пролећно обнављање природе – објашњава етнолог Димитар Василев из Националног историјског музеја. – Оно је главни симбол који је с једне стране везан за плодност, а с друге, има апотропејску моћ и одвраћа зле силе. Љуске црвеног јајета се користе у многим обредима: стављају се око врата против урока и сваког проклетства, бацају се у воду коју ће после попити неки болесник, стављају се у јаслама да штите стоку од болести. Пре прве сетве црвене љуске се бацају на њиву. А црвено јаје део је и украса обредног ускршњег хлеба. Због тога је оно и најважније, а већ после њега се боје и осликавају остала јаја.“
Писанице, како се још зову ускршња јаја, могуће је украсити и воском. Познате су две технике. У једном случају шаре се унапред исцртавају на љусци, потом се јаје потапа у фарбу, а најзад се восак скида. Тако добијамо шарено јаје са белим цртежом. Или пак бојимо јаје два пута – први пут жутом фарбом, а после наношења воска – црвеном. После скидања воска добијамо црвено јаје са жутим орнаментима. Када је у питању она друга техника, јаје остаје бело, неофарбано, а воском се исцртавају само контуре, па се онда боје поједини елементи.
За бела јаја се користи посебан црни восак и карактеристична техника са тачкицама. Ево шта још прича етнолог Димитар Василев:
„У хришћанским земљама неизоставна шара на јајима је крст, али постоје и обавезни биљни орнаменти. Од животињских елемената најчешће се осликава пилић који је и универзалан симбол мира и благостања. Осим тога на јаја се пишу имена, најчешће деце, а пише се и „Иисус Христ Спаситељ“.
И још нешто занимљиво: „Писање на јајету није јединствена бугарска традиција, у различитим верзијама овај обичај је присутан у многим словенским земљама – наставља Димитар Василев. – То је у сваком случају веома стара традиција.. Не можемо рећи када је настала, али је сигурно да се у Бугарској уврежила у другој половини 18. и 1.9 века, када су осим чисто декоративне јаја имала и обредну улогу.“
Последњих 15-20 година запажа се препорађање старинских обичаја као и технологија стварања „писаница“. За њих се занима све више људи. У овом случају најважније је интересовање за традиције, као и иницијатива многих културних установа и музеја који приређују радионице за „писанице“.
„Деца треба да уче те народне традиције“ – убеђен је Димитар Василев. Због тога сваке године Национални историјски музеј приређује атеље где малишани бесплатно могу да савладају танчине шарања јаја, као и да под вештим руководством музејских радника и мајсторице у шарању јаја воском доцента др Светле Ракшијеве, много тога сазнају о ускршњим традицијама и обичајима.
Превод: Александра ЛивенДруго издање Фестивала уличне музике и аутентичне градске културе Street Music Fest очекује своје посетиоце од данас до 29. септембра на софијском тргу Славејкова. Шарени и весели форум окупиће на једном месту софијске уличне музичаре, биће плеса,..
Мода која није носива, али служи као инспирација. Префињене хаљине, међутим не од чипке или свиле, већ од метала. Скулптуре Живка Седларског своје место су нашле у музејима, галеријама и приватним колекцијама на три континента, а њему донеле надимак..
Роман „Временско склониште“ Георгија Господинова, у преводу Хане Сандборг на шведски језик, уврштен је међу пет књига које су ушле у ужи избор за Шведску међународну књижевну награду. Ово је јединствена награда која се додељује како ауторима, тако и..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на..
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине..