У Регионалном историјском музеју Старе Загоре до краја јуна се може погледати изложба „Бугарским духом и европском мишљу“. Она је посвећена Европској години културне баштине и Бугарском председавању Саветом ЕУ. Представљене су личности које су рођене или су се настаниле у Старој Загори, које су радиле за препород не само овог града него и целе Бугарске ослобођене од власти Османског царства. Све су оне стекле образовање у Европи и упркос томе што је некима од њих упућен предлог за научну и професионалну каријеру, вратиле су се у своју домовину. Идеја је одати признање „људима који су обновили град Стару Загору“, након што су га „у Руско-турском рату турске хорде спалиле и порушиле“ – објашњава кустос Рајна Антонова:
Изложба обухвата крај Националног препорода Бугарске - до средине XX века – када се ови наши суграђани, који су се школовали на престижним европским универзитетима, настањују у Старој Загори и улажу пуно напора за њену изградњу и претварање у модеран европски град са развијеном културом, образовањем,економијом, трговином . Представљено је низ личности међу којима је први митрополита Старе Загоре Методи Кусев, који је са пуно напора успео да изгради парк „Ајазмо“ /„Аязмото“/ – зелено срце града. Велика је и група научника – ту спада Анастасија Тошева – прва бугарска учитељица која је стекла високо педагошко образовање у Одеси. Александар Козаров је активни учитељ и јавни посленик, прави енциклопедиста, зна седам језика, има три висока образовања стечена на престижним европским универзитетима. За време припреме изложбе пронашли смо веома занимљиве али мало познате личности које су дошле да живе у Стару Загору и које су допринеле његовом успону. Једни од њих су др Киро Вазов, брат народног песника Ивана Вазова и његов син др Иван Вазов – доктор права, адвокат, активан друштвени радник. Посветили смо пажњу и великом броју сликара, инжењера и архитеката из Старе Загоре.
На изложби су представљени и људи који доприносе развоју наше земље као целине. О њима наша саговорница каже:
Низ личности оставља неизбрисив траг на целокупном политичком и културном развоју Бугарске. Академик Андреј Тошев је завршио природне науке у иностранству, неко време ради као учитељ. Он је научник, члан Бугарског књижевног друштва, јавни радник, дипломата, политичар. Средином 30. година XX века председник је бугарске владе. Др Иван Гарванов, пак, пролази специјализацију из физике, докторант је Царског политехничког института, који се определио за повратак у Бугарску. Један је од оснивача Унутрашње македонско-одринске револуционарне организације (ВМОРО). Ова идеја коштала га живота. Математичар Иван Салабашев је јавни радник, политичар, министар финансија. Професор Антон Митов – патријарх бугарске ликовне уметности је завршио Ликовну академију у Фиренци. И он је остао да живи и ради у својој домовини. Захваљујући његовим напорима и напорима Чеха Ивана Мрквичке отворена је Сликарска школа у Софији – будућа Академија ликовних уметности. Један други познати сликар из Старе Загоре је академик Димитар Гјуџенов који је у својим делима приказао најзначајније догађаје из наше националне историје. Посвећена је пажња и низу уметника из области књижевности као што су Гео Милев, академик Николај Лилијев, Кирил Христов; музичари попут оперске диве Христине Морфове и проф. Атанаса Грдева – првог бугарског фаготисте са високим музичким образовањем. Борис Митов, пак, је међу првим бугарским биолозима после Ослобођења од османске владавине. Већи део европских ђака које представљамо су не само добри професионалци и истакнути политичари већ и друштвени радници, донатори и добротворци. Они ударају темеље активног културног живота у граду после Ослобођења као и добротворних иницијатива, старају се о сиромашним људима и сирочади, дају донације црквама и манастирима. Све је то део добро испуњене грађанске дужности.
О поруци ове изложбе Рајна Антонова каже:Она је кодирана у наслову „Бугарским духом и европском мишљу“. Не смемо заборавити тај дух који је био водећи у процесу изградње бугарске државе после Ослобођења од османске владавине. Нисмо случајно припремили и реализовали ту изложбу у години у којој Бугарска председава Саветом ЕУ а отворили уочи националног празника Бугарске – 3. марта. Жеља нам је да се тај бугарски дух очува за наредне генерације.
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: museum.starazagora.netЈединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..