Данас прослављамо Ускрс! Васкрсење Христово или Пасха (на хебрејском „прелазак“ – преко Црвеног мора и долазак у обећану земљу) јесте највећи празник православних хришћана, који се још зове и празник свих празника. Хришћани га држе као најзначајнији догађај у историји људског рода. Тог дана се слави васкрснуће Божјег сина из мртвих. Он је својом смрћу искупио све наше грехе и даровао нам наду у живот и после смрти.

Широм Бугарске у ноћи Васкрсења православне цркве су пуне верника који у руци носе свећу, симбол вере и наде у вечни живот.Када свештеник објави прославу Христовог Васкрсења и изнесе из цркве упаљену свећу, од ње сви присутни пале своје свеће и носе их кући. Ускрс се слави три дана – од недеље до уторка. У тим данима верници се смерно и покајнички моле како би добили благослов и спасење својих душа.

Посебно свечана је литургија у недељном јутру на Ускрс. Светло Христово васкрснуће је ликовање и утврђивање наше хришћанске вере. Тог су дана цркве богато украшене, верници су обукли одећу за свечане прилике. „Миром се Господу помолимо...“ – тако почиње Ускршња Божја служба. Доц. Костадин Нушев – предавач на Богословском факултету Софијског универзитета „Св. Кл. Охридски“ каже да права вера уједињује људе, док она која је лажна и лицемерна води до спорова и подела:

Сви симболи, целокупан духовни доживљај, богослужење и молитва означавају победу живота над смрћу. Уједно празнујемо човеково препорађање крвљу Господа Исуса Христа. Славимо његово ново достојанство и радујемо се пуновредном животу. Зато су наши претходници у доба бугарског Препорода изабрали управо тај празник да би обележили препород бугарске нације и обнављање достојанства Бугарске православне цркве, а то је чин који се догодио у бугарској цркви Светог Стефана у Цариграду. На историјском, духовном и културном плану видимо колико је важан тај главни догађај у хришћанству и симболика коју носи у себи. Ми, Бугари као хришћани, наследници смо духовне традиције која је везана за веру. Без обзира колико смо одани цркви и вери, до које се мере држимо црквеног канона, сви уживамо у свечаном слављењу једнодушности и суделовања. Ова празнична атмосфера оставља неизбрисив траг у свести деце. Тако се са генерације на генерацију преноси традиција вере и учешћа у богослужењу. Хришћанска вера је вера у васкрслог Христа. Она улива духовну снагу сваком појединцу. „Ако Христос није устао, узалуд је вера наша“. Тим речима свети апостол Павле у посланици Коринћанима поставља Васкрсење Христово у сам темељ хришћанске вере. Без васкрсења нема ни спасења ни искупљења грехова ни вечног живота. Данас су многи људи удаљени од цркве, од духовног живота и мистичких доживљаја. Па ипак на један или други начин ми смо с тим духовним смислом бивствовања повезани јер је ова вера из основа променила поглед људи на свет. Васкрсење Христово је угаони камен хришћанске културе и целокупне наше цивилизације.

Уочи највећег хришћанског благдана Бугарска православна црква се обратила трома главним духовним стожерима – породици, цркви и школи и поручила да удруже напоре и суделују у истинском духовном образовању подмлатка како би деца расла у безбеднијем, у духовном смислу, окружењу, рекао је такође доц. Нушев. „Радује нас чињеница што се све више младих родитеља са својом децом окрећу вери и цркви, поштују традиције јер су свесни духовне подршке коју им даје вера.”

Превод: Ана Андрејева