Има ли у метро станици места поезији? Одговор је сасвим јасан – „да“, чим већ трећу годину заредом Пољски културни институт заједно са Књижевним листом /“Литературен вестник”/ позива људе да се зауставе и бар на кратко препусте чарима и дражима поезије.

И кад би смо морали да неком странцу у Бугарској уручимо награду за промовисање поезије, онда би наш једногласни избор свакако пао на директора Пољског института Јарослава Годуна. Зашто? Зато што он не само што организује своје сународнике – дипломате да на празнике на течном бугарском језику рецитују најлепше бугарске песме, већ и трећу годину заредом позива путнике у Софијском метроу да у својој ужурбаној свакодневици мало времена издвоје и за читање стихова. Овог пута иницијатива “Поезија у метроу” је посвећена европским песницима а 13 њихових дела могу се видети на метро-станици код Националног дворца културе.

На први поглед можда и постоји нека противречност између толико живог места и толико интимног жанра, али ово нам је трећи пут када доказујемо да је читање стихова у метроу могуће - каже Јарослав Годун. – Лично ја сматрам да је то помало необично, с обзиром да људи виде поезију тамо где обично има пуно реклама, али то је у неком смислу такође реклама – реклама читања, реклама размишљања. А да ли је једна песма у стању да промени њихов дан? Мислим да је само један осмех довољан да људи виде неку позитивну ствар и да мало размисле о себи, о свету, а зашто не и о људима који су написали ове стихове.

Културни институти 13 европских држава, укључујући и Бугарску, понудило је дела истакнутих песника 20. и 21. века.

Људи се заустављају, јер је присуство поезије у метроу заиста необична ствар – каже Амелија Личева, главни уредник Књижевног листа. – Осим тога, стихови изазивају радозналост и у возовима, јер су кратки и брзо се могу прочитати. У исто време већина њих посвећена је човеку, прича о томе како се он носи са самоћом, о љубави, о животу. Тако да људи заиста имају шта да прочитају и о чему да размисле тим пре да се у последње време запажа повратак читању поезије, а ова иницијатива ће можда такође томе допринети.

Ове године с бугарске стране учествује песник Владимир Попов. Он је повученија соба, јер се некако држи по страни, али је упркос томе један од живих класика, каже о њему Амелија Личева. По њеним речима, његова песма приказује занимљив дијалог са нашим познатим песником Пејом Јаворовим а на тај начин одводи ка најбољим нашим песничким делима. Са своје стране Пољска учествује са песмама Виславе Шимборске – добитнице нобелове награде а Италија – са песмама Еуђенија Монталеа.

Еуђенио Монтале је сведок тешке транзиције с почетка минулог века када настају велике промене у нашем начину живота и први алати који припремају појаву новог технолошког друштва – каже Луиђина Педи, директор Италијанског културног института. – Песник је лично доживео ту трансформацију и успева да је у својим песмама дочара на посебан начин који пружа кратку и јасну слику. Зато смо се определили за његову песму у чијем су фокусу речи. Данас сви некуд журимо, а то нам смета да се удубимо и потражимо смисао. Еуђенио Монтале користи речи штедљиво, али зато су све оне веома дубоке. Он нас позива да размислимо о њиховом значају, јер оне приказују људска осећања и душу… Дакле, удубимо се у речи!

Можемо то учинити до 6. маја преко песама истакнутих песника Португалије, Немачке, Шпаније, Аустрије, Финске, Велике Британије, Чешке, Словачке, Грчке, Мађарске, Италије, Пољске и Бугарске.

Превод: Албена Џерманова