Треће издање Међународног филмског фестивала Master of Art ће бити свечано отворено 12. априла пројекцијом филма „Плесати уз музику Бетовена“ редитеља Аранче Агира. Филм приказује напорне припреме балетских уметника и музичара који наступају у несвакидашњој представи у Токију. Исте вечери, два часа раније, почиње и „фестивалски ауфтакт“ пројекцијом филма „Писма из будућности“ посвећеног композитору и пијанисти Виктору Чучкову и филма „Антоан де Сент Егзипери – последњи романтичар“ који је посвећен аутору „Малог принца.“

Фестивал ће трајати до 30. априла, а Национални дворац културе је традиционално партнер догађаја. Фестивалски програм укључује селекцију 77 премијерних за Бугарску наслова од којих је 10 бугарских. Филмови представљају славна имена у области уметности и културе. Међу њима су Бјарке Ингелс, Кент Нагано, Василиј Кандински, Марк Шагал, Антон де Сент Егзипери, Лав Толстој, Салвадор Дали, Марија Калас, Мстислав Ростропович, Микеланђело, Чарли Чаплин, Карлос Саура, Оскар Кокошка, Иван Андонов, Петар Попјорданов-Чочо.

Још на самом почетку је оснивач фестивала Најо Тицин поставио себи циљ да представља најбоље документарце у области музике, плеса, ликовних уметности, архитектуре, дизајна и књижевности. Први пут су ове године програму додате још две категорије – уметност за децу и кулинарска уметност. Новитет на овогодишњем фестивалу је да ће се он одржати истовремено у три града – Софији, Пловдиву и Варни.

У принципу, филмски фестивали имају за циљ да публици представе седму уметност. Master of Art представља публици све врсте уметности, каже Најо Тицин. Можда је то једна од најупечатљивијих одлика нашег фестивала. Представљајући сва та стваралачка трагања и ове истакнуте ствараоце овај фестивал је, пре би се рекло, инспирација него забава. Никад није касно да се дотакнеш уметности и нема „резервисаног места“ за то ко сме и ко не сме да то уради. Ево, рецимо, као пример можемо навести „Покрет у три чина – Берлинска штатсопера,“ филм који приказује и чистаче позорнице, и чувене теноре, и инспицијенте, и диригенте на овом посебном месту. Филм нам открива више појединости не само о традицији дугој 275 година него и о противпожарној завеси… Убеђен сам да се и сценски радник у Штатсопери у Берлину на неки начин дотиче уметности. И то што мења декор и спушта завесу га на неки начин мења. То га, засигурно, чини бољим човеком. Одлуку о оснивању таквог фестивала донео сам пре три године када сам схватио да у Бугарској нема сличног форума. Моји документарни филмови су обишли многе фестивале уметности. Временом сам стекао искуство и утиске и тако сам дошао на идеју да бих волео да и код нас имамо нешто слично. Када сам радио на концепцији нисам се придржавао одређеног модела јер ми није познато да постоји други такав фестивал. Што се мог фаворита тиче када је реч о музичким филмовима, то је свакако „Плесати уз музику Бетовена.“ Он спаја многе велике ствараоце – балет легендарног Мориса Бежара, Токијски балет, Израелску филхармонију под управом Зубина Мете и невероватну Симфонију бр. 9 Бетовена. Master of Art се одржава током бугарског председавања Саветом ЕУ, а тема последњег дела Симфоније бр. 9 је химна Европе. Ово је и један од разлога зашто сам одлучио да управо овим филмом отворим овогодишње издање фестивала.

Фотографије: masterofartfilmfestival.com