Николај Боев је млад човек, амбициозан и отворен према новинама. Са својих 29 година већ има 15-годишња искуства као тренер и судија ритмичке гимнастике, спорта који нимало није мушки.

Један срећан случај променио је читав његов живот. Када му је било 12 година судбина га је упознала са тренерком Еленом Симеоновом која је одмах приметила његове изванредне физичке карактеристике и природну разгибаност и еластичност тела, те га је позвала да вежба у њеној групи.

Николај је завршио Трговинско-банкарску гимназију у свом родном граду Бургасу, потом је наставио образовање на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски”, смер историја и педагогија, али је ритмичка гимнастика за њега била љубав на први поглед. На жалост у Бугарској овај спорт је искључиво женски за разлику од, рецимо, Јапана, Француске или Шпаније где се њиме баве и мушкарци. Тада 15-годишњи младић био је лишен могућности да наступи као такмичар из Бугарске и зато се определио за једино могући пут– професију тренера, а са 17 година је већ био на позицији судије ритмичке гимнастике.

На почетку сам био боље примљен у иностранству, него у Бугарској - прича Николај Боев о својим првим корацима у професији тренера. – У Бугарској су према мени били скептичнији, али сам током година успео да се докажем и мислим да ме сада они прихватају као апсолутно конкурентан сваком добром тренеру не само у репрезентацији где вежбам са такмичаркама, него и у целој Бугарској.

Године проведене у вежбању обезбедиле су Николају одличан старт у изабраној професији, а стечена искуства је пренео "својим" девојкама – надобудним бугарским ритмичаркама. Резултати нису изостали – тренутно Николај Боев тренира две гимнастичарке из бугарске репрезентације – Веронику Љупчову и Петју Борисову, које су само од почетка ове године већ успеле да достојно представе Бугарску на међународним турнирима у Норвешкој, Будимпешти, Кијеву и Софији.

Одличан рад младог Бугарина добро је познат у професионалним круговима, па му сада све чешће стижу понуде за запошљавање из целог света. Његов успех у професији приметила је и Рускиња Елена Карпушенко, лични тренер троструке светске шампионке Јане Кудрјавцеве:

Познајем гђу Карпушенко већ дуже времена, виђали смо се у иностранству и она ми је неједном рекла да јој се допада мој стил рада зато што је препознатљив. Посебно јој се допао наступ Петје Борисове на турниру за Светски куп у Софији 2017. године.

Упркос свим понудама Никола Боев је решио да остане у Бугарској зато што мисли да је најбоље ако се професионално докаже у домовини. 2016. г. отворио је и свој клуб. Да ли је једини у Бугарској, а донедавно и у Европи мушкарац који је тренер ритмичарки, строг према својим пуленицама.

Јесте, тако је. Без колебања могу рећи да сам строг тренер. На почетку нисам био такав, али сам током година схватио да је веома важно бити захтеван, али праведан. Деца те морају респектовати, морају знати да су добри пријатељски односи једна, док рад у дворани друга ствар. Њихов циљ је израсти у професионалце, што значи да у дворани од првог до последњег минута морају бити посвећена вежбама, а то ће им гарантовати развој и успех.

Николај Боев васпитава снагу и трудољубље код својих пуленица као и веру да што су већи њихови снови, то ће више оне израстати у физичком, психичком и емоционалном погледу; да никад не забораве како се све постиже напорним радом и упорношћу. Убеђени смо да ће млада генерација бугарских ритмичарки успети да обистини највећи сан Николаја - да његова такмичарка учествује на Олимпијским играма.

Превод: Ана Андрејева