Древни исцелитељи на нашем поднебљу су стишавање болова постизали мандрагором, ослањали се на божанства и веровали у лековиту моћ биљака. Чак и данас њихови наследници полазе од тих знања.
Болести које су током векова мучиле људе не разликују се од савремених - само је приступ њима другачији, у зависности од степена развоја заједнице. Од чега су боловали људи на нашем тлу и који су се лекови и интервенције примењивали за лечење и ублажавање боли – о свему томе прича заједничка изложба Института за експерименталну морфологију, патологију и антропологију при БАН и Регионалног историјског музеја у Шумену под насловом “Болести и лечење кроз векове”, која је приређена у Националном антрополошком музеју.
О медицинским праксама се може говорити још из млађег каменог доба – прича др Марија Христова из БАН. – О њима сведоче повреде и начин на који су људи поступали по задобијању повреда. Још у неолиту покушавали су да парадонтозу и друге болести усне дупље лече помоћу бакреним прстеновима који су се постављали на зубе. Приликом археолошких ископавања код нас су пронађена два таква налаза – најранији је из Дуранкулака, а други је ове године пронађен у некрополи из периода халколита, у Варни. Нажалост, због обреда кремације није увек могуће утврдити медицинске праксе у Антици, али се зато према пронађеним у некрополама људским остацима може судити о коришћењу хируршких захвата попут трепанације и ампутације.
Али с обзиром да је анестезија откривена тек у 19. веку, болесницима је била потребна огромна храброст да би издржали операцију. Рачунало се на издржљивост пацијента и мир хирурга, каже др Марија Христова и додаје да су ране прво испирали вином, а касније су за то почели да користе и дестилате. Мандрагора, пак, се користила за анестезију. Ову биљку помиње у свом делу „Шестоднев” и Јоан Егзарх.
Древни исцелитељи су у многоме рачунали на лековито дејство биљака, али веровали су и да ће им помоћи тзв. богови лечници. Зато је у Антици велики процват доживела храмска медицина, која се практиковала у тзв. Асклепионима /Асклепијевим светилиштима, односно светилиштима посвећеним Асклепију -старогрчком богу медицине/. Асклепиони су се обично налазили поред минералних извора, а на нашем тлу пронађени су у околини Хисарје и Ћустендила. И мада се према остацима костију данас може судити тек о 20% болести кроз векове, до наших дана је очувано мноштво писаних извора из којих се може пуно тога сазнати о пандемијама куге, колере, великих богиња, као и о методама лечења. Испоставља се да већина болести, укључујући рак и сифилис, прате људски развој од дубоке древности до наших дана.
Морамо признати да је медицина напредовала управо захваљујући акумулираним знањима током свих историјских периода – подвлачи др Марија Христова. – За њен напредак су заслужне целе генерације лекара. У савременој медицини се чак код описа симптома болести и здравственог стања човека користи иста терминологија. Занимљиво је да се у скоро свим очуваним рукописима посебна пажња посвећује начину живота, хигијени и дају се препоруке с тим у вези. Пише да људи треба да се пуно крећу, да једу првенствено поврће и да своје тело и зубе одржавају чисте – углавном, све оно што се и данас сматра добрим саветима, важило је још у Антици.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: bas.bg
По седми пут у последње три године, Бугарска поново излази на биралишта у потрази за стабилном парламентарном већином. Као и на изборима одржаним у јуну ове године, излазност је слаба, а доминантан став грађана Софије, према резултатима анкете Радио..
У Аустралији живи скоро 6.000 Бугара, од којих је највећи број настањен у Мелбурну. Манчо Манев, заменик председника изборне комисије у овом граду, каже да је изборни дан протекао без икаквих потешкоћа. „Људи долазе насмејани, решени да искористе своје..
На прагу шестих ванредних парламентарних избора у мање од три године, умор грађана Бугарске од политичке неизвесности постао је очигледан. На политичкој сцени приметна је истоветна апатија, коју потврђује готово неупадљива предизборна кампања...
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део..