У свом извештају о Западном Балкану Европска комисија препоручује започињање преговора о приступању Македоније и Албаније. Коначна одлука по том питању очекује се касније ове године, али је та препорука сама за себе важан корак ка остварењу амбиције за приступање Западног Балкана ЕУ. Унија већ води преговоре о чланству са Србијом и Црном Гором, а када крену преговори и са Македонијом и Албанијом, само две од шест земаља Западног Балкана – Косово и Босна и Херцеговина, биће ван процеса приступања.

Европска комисија је своју препоруку објавила тачно месец дана пре 17. маја када ће се у Софији одржати Самит ЕУ-Западни Балкан. Високи представник ЕУ за спољну политику Федерика Могерини је категорично изјавила да је веома важно да на том Самиту учествује свих 28 земаља чланица ЕУ, као и свих 6 земаља Западног Балкана и тако наговестила да до дана његовог одржавања обе стране учеснице у дијалогу на највишем нивоу морају превазићи изазове. О тим изазовима ће се свакако говорити за време турнеје Могерини по земљама Западног Балкана која ће почети наредних дана. Али ради превазилажења дела изазова који се тичу Западног Балкана, у својству ротирајућег председавајуће ЕУ, Бугарска је показала активност још пре турнеје Могерини.

Премијер Борисов је порасле напетости у последње време између Београда и Приштине размотрио прво, пре десетак дана, у Мостару са председником Србије Александром Вучићем, а затим у Приштини – са председником Косова Хашимом Тачијем. Прекјуче је за време своје посете Приштини Борисов препоручио да Косово и Србија започну преговоре, јер уколико не постигну споразум, неће ући у ЕУ. Без икаквих условности Борисов је упозорио да на Самиту у Софији у мају Београд и Приштина треба да пред свим држава изјаве да ће решити своје проблеме. Тачи је обећао да ће Косово наставити да тражи решење својих проблема са Србијом, а Вучић је рекао да се у данима који преостају до самита у Софији пуно ствари могу десити и да ће се чинити све што је могуће за очување мира и стабилности на Балкану.

Можемо очекивати да ће сва ова уверења лидери две земље конкретизовати у разговорима са Могеринијевом наредних дана.

Проблематична са тачке гледишта интеграције у ЕУ је и Босна и Херцеговина, у којој политичка напетост око усвајања новог Изборног закона може да компромитује европску перспективу земље. За време своје посете Мостару, а затим и за време посете Софији председавајућег Савета министара Босне и Херцеговине Дениса Звиздића, премијер Борисов је добио уверење да за ту земљу евроатлантска перспектива остаје без алтернативе.

У месецу који нас дели од Самита ЕУ-Западни Балкан у Софији остаје да видимо и да ли можда неће доћи до промене става Шпаније која је одбила да учествује на њему уколико Косово буде третирано као држава која има једнаку европску перспективу са осталим земљама Западног Балкана. Овом ставу Шпаније придружили су се Румунија и Кипар. Са данашњим даном не запажају се знаци промене става, али се неки компромис може очекивати. Вероватно није случајно и управо с тим у вези председник Европске комисије Жан Клод Јункер у Европском парламенту изјавио да “ако Западном Балкану не пружимо нову наду за чланство у ЕУ, ризикујемо да доживимо оно кроз шта смо већ прошли 90. година.“.

Месец дана пре 17. маја не доводи се у питање одржавање већ репрезентативност Самита ЕУ-Западни Балкан. Апел европске комесарке Могерини за учешће свих земаља ЕУ и Западног Балкана је, у ствари, био апел за пуну сагласност, али понекад се она чак и у ЕУ тешко постиже.