Корени пачворка леже у дубокој древности иако се сматра да је ова техника у њеном савременом облику настала у 18. веку у Енглеској. Зато и сама реч „пачворк” потиче од енглеских речи patch – закрпа и work – рад. Пачворк је интересантна техника шивења која различите комаде тканине, по одређеном шаблону, спаја у целину. Овом техником настају покривачи, јастучнице, теписи, као и торбице, украси за одећу итд.
После Другог светског рата пачворк је запао, али се 70. година 20. века, када у моду долази фолклорни стил, пуном снагом препорађа. У Бугарску он стиже веома касно - након демократских промена 1989. године. Међутим, Кремена Камбова је пачворком почела да се бави много пре тога – своје рукотворине израђује већ преко 40 година!
Први човек који ме је у оно време да тако кажем „открио“ била је ТВ водитељка Бригита Чолакова. Било је то негде 1986. У свом програму је позвала све жене које се баве ручним радом да однесу код ње свој производ, јер ће јој требати за њену емисију „ТВ Недељник”. Управо је у њој, а неколико година касније и у свом првом часопису она помоћу мене представила пачворк који је тада био код нас непознат.
Кремена Камбова је самоуки уметник. Када је након више година на интернету видела спотове који приказују како се ради пачворк, остала је помало изненађена, јер испада да је она некада сама до свега тога дошла захваљујући својој урођеној креативности и смислу за лепоту. Не негира моду (додавање апликација, перлица, чипке, па чак и метала) и користи је у својим производима, али каже да је ипак њена љубав класични пачвор.
Код класичног пачворка са лица се поставља израђена пачворк површина а између ње и доње стране се умеће термо вата. Најбитнија је израда „лица“ и управо је у томе уметност пачворка. Оно мора да буде лепо, хармонично, завршено, организовано. Класични стил укључује геометријске фигуре које се могу поређати на различите начине. Од посебног значаја је правилан избор тканина и боја. Све се ручно ради, а то изискује доста времена.
Кремена Камбова каже да није фан модерног пачворка, јер предмети који се израђују – панои, слике, постери имају само естетску корист.
Пачворк доноси посебну атмосферу у сваки дом, а поред тога лепо је имати такав хоби. Сваки човек стари, његов активни друштвени рад престаје и ево ту је пачворк – човек има шта да ради, раде мозак, руке, чула… има о чему да размишља и то је прелепо!
Кремена Камбова воли да комбинује материјале. У свом раду користи лан, памук, трико. Избегава сјајне тканине и каже да је у свему потребна мера. У противном се производ може претворити у кич.
Кремена нам је испричала и о процесу израде: Прво настаје идеја. Она се обликује, замишљам како ће све да изгледа а потом почиње права ручна израда. Ја сам креативна особа али сам научила да је стрпљење од посебног значаја – каже Кремена Камбова.
Пачворк као примењена уметност није много познат у Бугарској, али последњих година постаје све популарнији и то захваљујући групама на Фејсбуку, изложбама и курсевима где се мишљење и знања Кремене високо цене. А цене ли људи пачворк?
Веома га цене! Људима се он допада и користе га. И ја волим кад се пачворк користи, кад служи људима и пружа осећање да у кући има нешто што се много разликује од ствари које се у продавницама могу наћи…
Превела и уредила: Албена Џерманова
Фотографије: лична архива
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..